– Žrtve su i radnici sa osnovnom školom, ali i sa fakultetskom diplomom i to ne samo u privatnim, nego i u društvenim firmama.
Tako, na primer, profesor jednog čačanskog fakulteta zatražio je pomoć od udruženja, jer su mu nadležni zabranili ulazak u kabinet i laboratoriju. Na intervenciju udruženja situacija se brzo promenila.
Radnica koja radi kao hemijski tehničar morala je poslodavcu da donese sve medicinske nalaze zbog bolovanja, da bi direktor odlučio da može opravdano da odsustvuje sa posla! O još nekim primerima Đorđević kaže:
– Direktorka jedne osnovne škole uputila je učiteljicu koja je bila u drugom stanju da poseti ne psihologa, nego psihijatra, pa je čak morala da ide i u okolno selo da drži nastavu! Jedna radnica nam se požalila da je istovremeno potpisala ugovor o radu, ali i o otkazu! U jednoj firmi nema pauza za ručak ni za kafu. Imali smo primer i uvođenja prekovremenog rada u trajanju čak od osam sati – kaže Đorđević.
Čeka se novi zakonŽene su spremnije od muškaraca da se bore za svoja prava u nadi da će uskoro biti donet zakon o mobingu, koji već duže vreme čeka da dođe na dnevni red Skupštine Srbije, što će udruženju umnogome olakšati borbu za prava radnika. |
