“Njujork tajms”: Šta je Zelenski tražio od SAD, a šta nije dobio?

EPA/Michael Reynolds

Ukrajinski predsednik je dobio oružje vredno skoro dve milijarde dolara, ali ne i ono što je tražio – tenkove, avione i dalekometne projektile.

Trijumfalna poseta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Vašingtonu okončana je obećanjima o novoj, milijardama dolara vrednoj, američkom pomoći, ali ne i onim što je on tražio – američkim tenkovima, borbenim avionima i preciznim projektilima dugog dometa, piše “Njujork tajms”.

SAD, tvrdi američki list, uporno govore da se radi o oružju koje neće slati u Ukrajinu, koja se bori protiv ruske invazije, no tokom deset meseci rata limiti američke podrške Kijevu su se proširili u korist Ukrajine, što je razlog zbog kojeg Zelenski smatra da od Vašingtona može dobiti i više.

Zelenski je desetosatnu posetu Vašingtonu u sredu završio sa skoro dve milijarde dolara vrednim oružjem i opremom, kao i dobrom voljom Kongresa da iduće godine Ukrajini pruži još skoro 50 milijardi dolara pomoći.

Poseta Zelenskog Vašingtonu je, ocenjuje NYT, bila nova demonstracija njegove strategije pritiska na saveznike.

Usaglasio je duboku zahvalnost na pomoći koju su SAD poslale, sa rastućim zahtevima za još oružja, znajući da neće dobiti sve što želi, ali verujući da kombinacija kontinuiranih apela i pomaka na ratištu može naterati Vašington da promeni stav i isporuči Ukrajini dodatne sisteme bez rizika od opasnije eskalacije odnosa s Rusijom.

Ukrajinski zvaničnici mesecima šalju vapaje za oružjem, a Mihajlo Podoljak, savetnik Zelenskog, nedavno je čak objavio “Božićnu listu želja“.

Američki predsednik Džo Bajden ispunio je jednu – bateriju sistema protivvazdušne odbrane “Patriot”, ali četiri ostale nije, među kojima su tenkovi i projektili dugog dometa.

Tri kategorije oružja koje se ne šalje

Bajdenova administracija odlučila je da pošalje bateriju “Patriot” kada je Rusija počela kontinuirane napade na elektroenergetsku infrastrukturu Ukrajine kako je nastupila zima. SAD su to učinile tek kada su postale sigurne da sofisticiranije oružje zaista može da napravi razliku na ratištu.

Američka adminstracija tvrdi da se oružje koje se, prema trenutnim merilima, ne može slati u Ukrajinu deli u tri kategorije.

Prvu grupu čini oružje poput dalekometnih projektila ATACMS, sa dometom od 190 milja (305 kilometara).

SAD se plaše da bi Ukrajina, ako stvari po nju budu išle loše, mogla da iskoristi te projektile za napad na Rusiju, što bi Vladimira Putina možda primoralo da proširi rat.

U drugu kategoriju spada oružje poput naoružanih dronova MQ-1C Gray Eagle i MQ-9 Reaper, kojima bi Ukrajina mogla napasti širi niz ciljeva.

Zvaničnici Pentagona izrazili su zabrinutost da bi Rusija mogla doći do njih i iskoristiti njihovu naprednu tehnologiju ukoliko ti dronovi budu oboreni ili se sruše.

U trećoj kategoriji su borbeni tenkovi Abrams i avioni F-16, neka od najnaprednijih oružja u američkom arsenalu.

Vašington smatra da Ukrajina već ima dovoljno tenkova i aviona od drugih zemalja. Ali, osim toga, oni zahtevaju kompleksnije održavanje, većinom od ugovorenih kompanija, koje u Ukrajini možda ne bi mogle da rade u bezbednom okruženju.