Kako je na pomolu drugi mandat novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, čini se da Ukrajina menja svoj stav o završetku rata.
Dok je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da predaja teritorije ne dolazi u obzir, sada se čini da se fokus pomera ka bezbednosnim garancijama, navodi “Njujork tajms”.
Do razvoja događaja dovela je Trampova pobeda na američkim izborima. Tramp je kritikovao američku podršku Ukrajini i smatra se da je prijateljski nastrojen prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
On je nagovestio da neće nastaviti da pruža nepokolebljivu podršku odlazećeg predsednika Džoa Bajdena Ukrajini. Tramp se protivi slanju američkog novca za ratove koje vode druge države.
Bezbednost prioritet
U osvit Trampove ere, kada nema garancija o kontinuiranoj američkoj vojnoj ili ekonomskoj podršci, Ukrajina razmatra ubrzanje pregovora i pridaje barem isti značaj bezbednosnim garancijama, koliko i pitanju gde bi bila povučena linija prekida vatre, prema “Njujork tajmsu”.
Dvojica zvaničnika rekli su američkom listu da Ukrajini neće teritorijalne granice biti centralna tačka razgovora, već će se umesto toga usredsrediti na bezbednosne garancije, kako bi dobila snažne potvrde da joj neće pretiti nova invazija.
– Razgovori treba da budu zasnovani na garancijama. Za Ukrajinu ništa nije važnije – rekao je za “Njujork tajms” Roman Kostenko, predsednik Odbora za odbranu i obaveštajne poslove ukrajinskog parlamenta.
Drugi ukrajinski zvaničnik pričao je za list pod uslovom da ostane anoniman:
– Teritorijalno pitanje je izuzetno važno, ali to je i dalje drugo pitanje. Prvo pitanje su bezbednosne garancije.
U Ukrajini je povećana podrška sporazumu za mir.
Bezbednosne garancije su i ranije pokvarile pregovore
U prvim mesecima rata, Rusija i Ukrajina su bile angažovane u dijalogu za okončanje rata, ali nisu uspele da postignu bilo kakav dogovor.
Jedna od glavnih tačaka zastoja u tim razgovorima bile su bezbednosne garancije, koje bi uključivale i druge zemlje kako bi se osigurala bezbednost Ukrajine i kako bi joj pritekli u pomoć ako bi Rusi ponovo izvršili invaziju na nju.
Postoji i skepsa jer slični pregovori 2014. i 2015. godine nisu urodili plodom.
U svim pregovorima u bliskoj budućnosti, međutim, najhitnije je pitanje Kurska gde je Ukrajina izvršila zapanjujući upad. Međutim, čak i kada je Ukrajina zauzela oko 1.000 kvadratnih kilometara teritorije, nije bilo strateškog dobitka, jer je Rusija nastavila žestoke napade na istoku Ukrajine.
Pristup dve strane se takođe razlikuje, jer dok Ukrajina smatra Kursk pregovaračkom prednošću, Rusija se povukla iz Kurska kako bi razmotrila te pregovore.
Uz to, “tvrdolinijaši” u Moskvi, uključujući Konstantina Malofejeva, konzervativnog preduzetnika povezanog sa Kremljom, sugerišu da je malo verovatno da će dogovor biti postignut do proleća.
– Biće teško postići dogovor upravo zato što čak i naša najblaža pozicija uključuje dodatne teritorijalne ustupke od strane Ukrajine – pojasnio je Malofejev.
Takođe, implikacije na globalnom nicou su ogromne, naglašava “Njujork tajms”.
Jer, ako Rusi mogu vojnom silom da dođu do teritorija suverene i nezavisne države, šta bi sprečilo i druge sile da učine isto protiv slabijih od sebe?