U spomen na slavnog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca! Dan posle otvaranja Festivala 55. Mokranjčevi dani u Negotinu, u obližnjem selu Mokranju, mestu porekla porodice srpskog muzičkog velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, po veoma lepom i sunčanom danu održana je jedna od najživopisnijih i najposećenijih manifestacija od njenog uvođenja u kalendar smotri kulture u negotinskoj opštini. Bogatim programom Niti tradicije, kako je nazvana manifestacija, zaokruženo je 16 uspešnih godina promovisanja kulturnog nasleđa koje se u Negotinskoj Krajini čuva i prenosi na potomke.
Ideja o tome da se Mokranje, zbog svojih kulturnih i turističkih potencijala, uključi u festivalski program rođena je pre 16 godina i ta ideja opstaje i danas.
Dobri domaćini
Kao deo festivalskog programa Niti tradicije su i ove godine u potpunosti ispunile očekivanja brojnih posetilaca tog krajinskog naselja i njihovih meštana koji su ih ugostili na najbolji mogući način, vlaškim kačamakom sa sirom, kuvanim šećercem, mekikama i hladnom limunadom.
Organizatori ove manifestacije su Dom kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina, KUD “Mokranjac” i Mesna zajednica Mokranje, sela odakle potiču najbliži preci slavnog kompozitora, a pored domaćina nastupala su i udruženja “Stanko Paunović” iz Pančeva, Floričika iz Jabukovca i etno-grupa Grivna iz Kladova.
– Saradnja sa Mesnom zajednicom Mokranje, odakle potiče porodica Mokranjac, traje više od decenije i uvek se radujemo i trudimo da ovde napravimo dobre programe. To uspevamo zahvaljujući meštanima ovog mesta, KUD Mokranjac i ljudima dobre volje spremnim da iznesu bogatu ponudu i na tradicionalan način ugoste sve učesnike koji dođu na ovu manifestaciju koja se kao prateći program održava u okviru Mokranjčevih dana. Zbog epidemiološke situacije ove godine smo samo izostavili program u crkvi, koja je prelepa i akustična, i odlučili da sve što možemo pokažemo kroz narodnu tradiciju na otvorenom u porti Crkve Svete Trojice u Mokranju – kaže Jovanka – Vanja Stanojević, direktor Doma kulture u Negotinu.
Tog dana je oživeo prostor pravoslavne crkve posvećene Svetoj trojici, koja je u Mokranju izgrađena daleke 1872. godine. U njenom prelepom ambijentu u ranim jutarnjim časovima održana je i liturija Svetog Jovana Zlatoustog, a služio je sveštenik u penziji protojerej stavrofor Ranko Jović iz Negotina.
Kulturni program su otvorili domaćini manifestacije KUD “Mokranjac” sa spletom izvornih vlaških igara iz sela Mokranja. Potom su nastupali i vršnjaci iz Jabukovca AKUD Floričika,
Etno-grupa Grivna iz Kladova, da bi sam kraj festivala pripao renomiranim gostima KUD-u “Stanko Paunović” iz Pančeva, koji je održao mini-koncert i pokupio aplauze mnogobrojne publike.
Stigli i dijasporci
– Trudimo se da održimo i oživimo naše stare običaje i da se ova manifestacija u Mokranju nikako ne zagubi i nestane u zaborav. Vredni ljudi Mokranja treba da nastave da razvijaju svoje selo, običaje i turistički potencijal, a opština će svakako morati da stane iza njih i pomogne im kako finansijski tako i moralno. Ovaj kulturni program je, kao i svake godine, odličan sa puno folklora i izvornih pesama i drago mi je što imamo udruženja i iz drugih opština Srbije – izjavio je za “Vesti” Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin, dodajući da “veruje da su Mokranjci i gosti zadovoljni sa onim što su mogli da vide”.
On je zahvalio svim učesnicima manifestacije kao i organizatorima i izrazio nadu da će dogodine biti još bolje i lepše.
– Da nije bilo ove pandemije imali bismo još lepši i bogatiji program, ovako morali smo da ga skratimo zbog mera bezbednosti. Zahvalio bih se najsrdačnije našim gostima koji su uveličali ovu našu kulturnu manifestaciju, a takođe veliko hvala našim finansijskim sponzorima – izjavio je jedan od organizatora Stanoje Petrović, predsednik KUD “Mokranjac” iz Mokranja.
Manifestaciji u čast slavnog umetnika prisustvovao je i veliki broj naših ljudi koji žive i rade u inostranstvu, kao i nekoliko povratnika, među kojima i Vladović, Jovanović, Gicić, Zarić…
– Za ovu manifestaciju smo znali još od ranije, ali pošto smo živeli u Švajcarskoj, nismo mogli da dođemo. Program je bio veoma bogat i lep, malo smo se zasladili mekikama i limunadom i uživali u lepom ambijentu – izjavio je Dragan Frunzaverdić, povratnik iz Švajcarske, koji živi sa suprugom Jelenom u Negotinu.
Ponosan na unuku
– Mnogo sam ponosan na moju unuku Mihaelu, što igra u našem KUD-u Mokranjac. Jedna je od retkih koja je ostala na selu da živi i time se veoma dičim. Inače, cela naša porodica živi na selu – izjavio je ponosni deka Žika Mogoš iz Mokranja!
Gostovali i 1968.
Članovi KUD-a “Stanko Paunović” zadovoljni su nastupom.
– Odavde nosim izuzetno prijatne utiske. Dopao nam se ambijent u porti crkve u Mokranju. Predstavili smo se sa četiri koreografije, dve iz centralne Srbije, Donje Jasenice i okoline Beograda i dve iz istočne Srbije iz okoline Knjaževca i Niša. Imamo naš orkestar pogotovo svirače na frulama i kavalu. Inače, još daleke 1968. godine su tadašnji predstavnici našeg društva, hor i folklorni ansambl, prvi put učestvovali na Mokranjčevim danima. Svima nam je veoma drago što smo ovde i što smo učestvovali u programu – izjavio je Dejan Trifunović, umetnički direktor KUD-a “Stanko Paunović”.
Položeni venci
Stevanu Mokranjcu odata je počast i u centru sela. Pored njegovog spomen-obeležja tradicionalno su položeni venci uz prisustvo delegacije iz Negotina na čelu sa Vladimirom Veličkovićem, predsednikom opštine.
Praznik muzike
Stevan Stojanović Mokranjac jedan je od najznačajnijih srpskih kompozitora. Njegove svetovne i duhovne horske kompozicije utkane su u kulturno i muzičko nasleđe naše zemlje i postale su deo istorije, ali i svakodnevne muzičke prakse. Svakog septembra, počev od 1966. godine, u Negotinu se odvija praznik muzike u spomen Mokranjcu.
I ove godine u slavu velikog umetnika u njegovom rodnom gradu organizovani su koncerti, izložbe i kao kruna – natpevavanje horova, a pobedu je odneo hor “Mokranjac” iz Beograda, najstariji ansambl Pevačkog društva Hrama Svetog Save.
Nagrada za najbolje izvođenje Mokranjčevog dela pripala je Leskovačkom crkveno pevačkom društvu “Branko”, dok je za tragalački odnos prema domaćem horskom repertoaru pripala Kragujevačkom Pevačkom društvu.
