Bilo je negde oko podneva… Kišilo je nad Sao Paulom. Čekali smo vezu za stadion. Kad su zagrmele sirene u gradu u kome samo što nije počelo svetsko prvenstvo u fudbalu. I svi – opušteni! Samo smo mi istraumirani pogledali jedan u drugog, a među nama lebdeo je znak pitanja. Šta je, bre, ovo? Otkud sirene? Prošlo je tačno 15 godina od kad smo ih zakopali u nepovrat. Srećom, nije sve to dugo potrajalo. Život se nastavio. Bio je to prvi dan dvodnevnog primirja Vlade Brazila i štrajkača. Posle pet dana protesta došlo je do istorijskog dogovora – 48 sati bez protesta. Metro je oživeo. Tri miliona ljudi koji koriste ovaj vide prevoza odahnulo je. I, kažu upućeni, teško da će doći do konačnog dogovora. To je, praktično, značilo, nova paraliza saobraćaja baš na dan početka Mondijala.
Ko god je kupio ulaznicu (cene od 50 do 300 evra) za meč otvaranja Svetskog prvenstva 2014, a takvih je nešto više od 65.000, moraće da se snađe za prevoz do Korintijans arene. Cene kod preprodavaca stigle su i do 2.000 evra.
Konačni dogovor zavisi od samo – dva odsto! Radnici iz metroa, njihov sindikat traže 16 odsto povećanje zarada. Vlada je ponudila – osam. Sindikalci spustili lestvicu na 10. I – ni makac. Država se ne mrda. Kao u vesternu. Gledaju se oči u oči. I čeka se ko će prvi potegnuti.
|
Noću ne sme sama…
Evo je koleginice. Ispostavilo se, sinjorina iz Italije… 
Silvija Skotibeli
– Ovde sam samo dva dana. Policija je svuda, na ulici, u metro stanicama, na trgovima. Kao u svakom velikom gradu, sve je moguće. Kao žena, znam da noću baš ne mogu da se krećem sama kako želim. Ali to nije ništa spektakularno novo. Stadion je poprilično urađen, ali sve oko stadiona je pravo gradilište. Tipično brazilski. Sve u poslednji čas. |
U senci svega toga ostaje i bezbednost svih učesnika najznačajnijeg sportskog događaja na planeti ove godine. Kako se osećaju novinari? Strahuju li oni za svoje kamere, kompjutere, ličnu bezbednost? Srbija je, iako nije učesnik Mondijala, već bila uznemirena zbog napada i pljačkanja kolege iz portala Mocartsport. Srećom, on je već živnuo i radi kao da se ništa nije dogodilo.
Stižemo do Korintijans arene, koja se još sređuje. Prašine je još mnogo na sve strane. Radnika sa šlemovima, čistačica, stolara, klasičnih vorkera na sve strane. Stižemo prvo do kolege iz Singapura. Objasnimo mu odmah kako je Srećko Šojić svojevremeno čekao Singapurćane. Ništa mu nije značilo… I okrenuli smo se Sao Paulu. I prvim utiscima…
– Iskreno, kako ovde Mondijal nije bio 60 godina očekivao sam romantičnu atmosferu. Gde su svi ludi za fudbalom. Da svi pričaju o fudbalu. Nije baš neka praznična atmosfera. Nisu baš nešto uzbuđeni zbog svega – utisak je kolege Marka Lima.
Sledeći se pojavio Austrijanac. Muči iste muke kao i mi. Naše reprezentacije nisu na Mondijalu. I sve ima neki čudan ukus.
– Nadam se samo da Nemačka neće biti šampion – iskreno od Rajnharda Krenhubera.
Bezbednost?
– Kao i u svakom velikom gradu. Verujte mi, i u Beču može da vam se dogodi sve što i u Sao Paulu.
Suludo je i da ga pitam da li se plaši za bezbednost. Nek je živ i zdrav, skoro dva metra, grdosija. A organizacija, da probamo tu nešto da iščačkamo…
– Bio sam ovde više puta. Čak i na Kupu konfederacija prošle godine. Sve ovo sam očekivao. Čak i mnogo gore.
|
RASPORED UTAKMICA |
Vasim Umald je jedini novinar iz Pakistana koji izveštava sa Svetskog prvenstva. Nasmejao se na pitanje vezano za sigurnost, bezbednost.
– Čitam i slušam sve te vesti o neprijatnim stvarima koje se događaju. Ali, znate iz koje države dolazim. Meni su pljačke normalna stvar. Koliko je ovde opasno, tako mi je i u Brazilu. Ne osećam se ni manje ni više nesigurnim.
E, Nemac na vidiku. Baš da čujemo šta misli ovaj kolega, pre svega o činjenici da dva dana pred otvaranje Mondijala ništa nije gotovo na stadionu.
– Prvo, posebno me začudilo da dva dana pred početak nisam video nijedan znak Mondijala na putu od aerodroma do centra grada. Sećam se Južne Afrike ili Nemačke, pre osam godina. Video sam na televiziji da je u Riju, Fortalezi, Salvadoru, drugačija slika. Druga stvar, čim sam došao do stadiona, fotografisao sam i tvitovao sliku. Očekivao sam da to bude mnogo bolje.
Hans Ginter Klem posetio je favelu…
– Posetio sam favelu, tamo ima obeležja, bar brazilske zastave oslikane na putu. Sigurnost je bila na vrhunskom nivou, odmah da vam kažem. Pričao sam sa tim ljudima. Rekli su mi, jesmo za fudbal. Volimo ga. Ali smo protiv Mondijala zato što mnogo košta. I protiv FIFA smo.
Ostalo je novinarima iz celog sveta samo da se nadaju da će pre svega bezbednost i sigurnost u Brazilu prestati da budu tema broj jedan. Da će stadioni biti potpuno pripremljeni za utakmice. I da će se, napokon, osetiti ta brazilska atmosfera.
