Ništa bez naših humanih zemljaka

0

Obradovani poklonima: Tamara sa ocem Svetomirom Stamenkovićem   

 

Sunce je od ranih jutarnjih časova upeklo, dok smo se spuštali prema mahali u Korbevcu, koja je u blizini Morave gde žive Stamenkovići. U malenoj, sveže okrečenoj kući, željno nas očekuju, jer smo im najavili posetu. Ušavši u njihov skromni dom, zatekli smo atmosferu u kojoj caruje ljubav, a malu Tamaru dvoje invalida čuva kao kap vode na dlanu. Uručivši im prilog dobročinitelja iz daleke Australije, kao i poklon paket, silno su se obradovali. Kako kažu, imaće dovoljno da pokupuju osnovne potrepštine za kuću, ali i za Tamaru, koja bi sa društvom iz sela odlazila vikendom na bazen u Vranje.

 

Tamara Stamenković

– Veliko i od srca hvala našim dobročiniteljima iz belog sveta, a posebno donatoru iz Australije, koji nas ne zaboravlja. Ko god da je, on je naš anđeo čuvar. Neka ga sreća i blagoslov od Gospoda prate na svakom koraku. Hvala i svim drugim ljudima dobre volje, koji su nas do sada pomagali u bilo čemu. Zahvaljujući njima, muke koje svakodnevno podnosimo, lakše su. Posebno zbog Tamare. Ona je jedini naš smisao i volja za životom – kaže otac Svetomir.

Sa ponosom ističe da je Tamara položila drugi razred Elektrotehničke škole u Vranju sa vrlo dobrim uspehom, što je za njih najvažnije. Voli da ide u školu, ima mnogo drugarica i tamo se lepo oseća.

– Kada dođe kući iz škole, Tamara prvo uzme knjige i sveske u ruke, pa ubrzo završi sa učenjem. Sama se snalazi. Nema ko da joj pokaže kad joj nešto nije jasno. Uveče prošeta sa drugaricama po selu, a onda dođe kući, pa se opušta uz televizijski program. Ako da Bog, školovali bismo je i dalje. Naš i njen cilj je da završi u Vranju i Višu školu strukovnih studija, o kojoj ona još sada sanja i pravi planove kako da je upiše i završi – ističe Svetomir, kome je jedna noga kraća 16 centimetara od druge, dok na desno oko skoro da ne vidi.

 

Pomoć stigla i na KiM 

Dve nedelje proveli u mraku: Porodica Stamenković
 

 

Pored porodice Stamenković, deo novčanog priloga od 200 dolara našeg redovnog čitatelja i donatora S. S. iz Liverpula, stigao je i u ruke četrnaestočlane porodice sa Kosova i Metohije. Reč je hrabroj Ljiljani i Radovanu Stanojkoviću iz sela Sušiće u opštini Štrpce. Ovaj bračni par, uprkos svakodnevnim problemima i okruženju ne želi da napusti svoje vekovno ognjište. Već godinama unazad žive od socijalne pomoći i svega što im stigne od plemenitih ljudi, što mahom potroše na pristojnu trpezu i lekove. Tako je bilo i sa donacijom dobročinitelja sa dalekog kontinenta.
– Kad bih vam rekla da smo dve nedelje proveli bez struje, u potpunom mraku, u 30 metara kvadratnih naše trošne kućice i da nam je taj prilog stigao kao sa neba, znam da bi nam mnogi teško poverovali. Ali, to je sušta istina. Problemi sa električnim napajanjem, telefonskim signalima i svime ostalim su česti. Beskrajno hvala tom divnom čoveku. Čim je novac stigao kupila sam deci mleko, pelene, 25 kilograma brašna, a za ćerku Katarinu lekove za inhalaciju. Verujte, to nas je izvuklo iz pepela bar za kratak period – kazala je Ljiljana Stanojković našim novinarima u telefonskom razgovoru.

Uprkos telesnom nedostatku i obolelom oku, svakog jutra odlazi i traži posao kod ljudi u okruženju i Vranjskoj Banji. Stamenkovići nemaju imanje, pa žive od njegovih nadnica i Snežanine penzije od oko 100 evra. Dane provode u jednoj povećoj sobi koja ima sve funkcije.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

– Posla nema uvek, ali ne žalim se. Ne mogu da biram, pa od skoro opet kopam grobove. Ljudi po okolnim selima i Vranjskoj Banji, nažalost, stalno umiru, pa me zovu. Uzmem nešto para i punu kesu hrane. Moram, šta ću, da se nekako preživi. Sve se teže dolazi do novca – navodi Svetomir.

Kada je reč o njihovoj jedinici, Snežana i Svetomir ne žale novac, koji joj je potreban.

– Želimo da nam dete završi školu, da se ponosimo njom. Dobili smo je kasno i ona nam je sve. Svakodnevno se borimo sa mnogim poteškoćama da njoj obezbedimo što pristojnije uslove za školovanje i život. To nam je jedini životni cilj. Odrekli bismo se svega samo da ona dočeka bolju i lepšu budućnost – kaže Svetomir.

 

Uskoro i kod Jelene Pavlović

Već smo pisali da je plemeniti S. S. iz Liverpula posredstvom naše Redakcije poslao 500 dolara, namenivši ih za četiri porodice. Od toga je 200 dolara namenio Stanojkovićima iz Sušića, a po još 100 dolara Stamenkovićima iz Korbevca, Vukašinu Spasiću iz Nove Brezovice i Jeleni Pavlović iz Ostre kod Čačka. Preostali prilog za Jelenu, devojčicu rođenu bez ruku, već je na putu ka njenoj porodici. Reporteri "Vesti" će susret sa Pavlovićima zabeležiti slikom i rečju, kao i uvek do sad, kako bi njihov dobrotvor bar na taj način mogao da podeli radost sa onima kojima je uputio pomoć.

Dok se gega i otežano hoda, žali se na reumu i bolove u kičmi. Svake noće leži za zagrejanim crepom, koji stavlja na kičmu. Bolovi su stalni, ali navikao se na njih.

– Još jednom zahvalite se u naše ime do neba dobročiniteljima iz Nemačke i Australije. Nama je svaka pomoć i više nego dobrodošla, pre svega za našu mezimicu Tamaru – ispraća nas Svetomir, ozarenog lica.  

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here