Buš stariji je, tvrdi njegov sin, odigrao ključni potez u celoj aferi šaljući 7. avgusta 1974. godine tadašnjem šefu države Ričardu Niksonu privatno pismo u kome je tražio da podnese ostavku. U to vreme Buš stariji bio je na čelu Republikanske nacionalne komisije, odnosno de facto predsednik Republikanske stranke. Nikson je dan kasnije zaista izašao pred kamere i objavio da se povlači s predsedničke dužnosti, a Buš stariji nikada nije javno govorio o pismu koje mu je poslao.
Buš je ovu anegdotu ispričao u knjizi "41, portret moga oca", koje se pre puštanja u prodaju domogao uticajni desničarski portal Drudge Report i objavio nekoliko odlomaka. U naslovu knjige brojka 41 aludira na činjenicu da je Buš stariji bio 41. po redu američki predsednik.
"Stvar koja je prevršila meru dogodila se 5. avgusta 1974. Vrhovni sud odlučio je da Bela kuća mora da preda sve snimke Leonu Javorskom, novom posebnom tužiocu u slučaju Votergejt i tatinom prijatelju s kojim se zna iz Hjustona. Snimci su otkrili da je Nikson razgovarao s jednim od svojih saradnika o miniranju FBI istrage o provali u Votergejt. To je bio dokaz da je znao za zaveru i da je lagao celoj državi. Nakon tog otkrića tata više nije imao poverenja u Niksona", napisao je Buš mlađi u poglavlju "Diplomatija".
"Uprkos dubokom razočaranju, moj je otac odbio da osudi Niksona javno. Iako je time kratkoročno mogao da profitira, tata nije video mnogo smisla u tome pa je svoje mišljenje izrazio privatno, u pismu koje je predsedniku poslao 7. avgusta", navodi Buš mlađi, tvrdeći da je njegov otac jedini stranački čelnik u istoriji Amerike koji je predsedniku uputio takvo pismo.
Pismo"Sada sam čvrsto uveren da bi ostavka bila najbolja za ovu državu, najbolja za ovog predsednika. Verujem da isti stav ima većina republikanskih vođa širom zemlje. Ovo pišem teška srca zbog zahvalnosti koju ću uvek imati prema vama. Napustite li funkciju, u istoriju će na primeren način ući vaša dostignuća s trajnim poštovanjem", stajalo je u pismu, kako ga citira Buš mlađi. |
