Razlike je ipak bilo u načinu kako pomoći – članovi vladajuće koalicije bili su skloniji poziciji svoje vlade, koja se poziva na obaveze međunarodnih humanitarnih organizacija koje i ona finansira, dok opozicija smatra da to nije dovoljno i da će se te pare istopiti dok dođu do ugroženih područja.
Nikolić je, posle apela na engleskom, kazao na našem jeziku, prema parlamentarnom zapisniku:
– U Srbiji i regionu Balkana od poplava su stradali ljudi isti kao svi mi. Izgubili su u katastrofalnim poplavama sve što su generacijama stvarali. Tim ljudima je potrebna naša pomoć. Ja iskreno verujem u humanost i solidarnost. Zemlji u kojoj sam rođen neophodna je naša pomoć.
Endrju Nikolić: Znam kako im je– Rođen sam u bivšoj Jugoslaviji. Iz prve ruke znam kako su članovi porodica i prijatelji u Australiji duboko pogođeni ovom nesrećom. Sela su zbrisana s lica zemlje u preko 2.000 odrona. Bilo je više od 60 mrtvih, hiljade ljudi evakuisano je iz nastradalih područja. Odroni i poplave takođe su pomerili neotkrivena minska polja iz rata devedesetih godina, donoseći opasnost po civilno stanovništvo – kazao je Endrju Nikolić, liberalni poslanik za Bas na Tasmaniji. On je zatim naveo detalje iz australijskih donacija međunarodnim organizacijama, kao i napore diplomatskog osoblja zemlje u Srbiji da se nađe ljudima pri ruci. Uz to, Nikolić je kazao da su predstavnici ovdašnjeg Ministarstva inostranih poslova i trgovine u kontaktu sa vlastima u zemljama koje je poplava pogodila. Australijski predstavnici bili su na terenu u Bosni da bi ocenili da li će ubuduće postojati potreba za direktnom pomoći iz Australije – rekao je Nikolić. |
Predlog za stavljanje nesreće na Balkanu na dnevni red Parlamenta dao je liberal Luk Simpkins iz Perta, koji je apelovao da se australijska vlada založi kod međunarodnih humanitarnih organizacija koje finansira da "što pre odgovore na ovakvu situaciju".
Njegov predlog podržao je laburista Kris Hejz, koji je, međutim, skrenuo pažnju da je "australijska reputacija kao darežljive i milosrdne zemlje danas u pitanju" zbog nameravanog smanjenja učešća u međunarodnoj pomoći od 7,6 milijardi dolara.
Njih četvorica su parlamentarnim kolegama opisivali i stanje u zemljama pogođenim poplavama. U jednom su se svi slagali – ovdašnji doseljenici čine ogromne napore da pomognu narodu u svom zavičaju.
Luk Simpkins: Pohvale za lokalne zajednice
Gospodin Simpkins je kazao u svom obrazloženju da on na svom izbornom području ima mnoge ljude srpskog i bosanskog porekla.
– Do 9. juna, pertska srpska zajednica prikupila je 145.000 dolara. Ja čestitam predsedniku zajednice, ocu Saši Stojanoviću i vršiocu dužnosti predsednika, Milanu Jelesiću, i njihovim zajednicama na njihovom značajnom uspehu. Takođe, želim da zahvalim i bosanskoj zajednici u Pertu. Oni su, takođe, ozbiljno radili da sakupe novac za žrtve poplava. Predsednik u zajednici Muhamed Merđanić, zajedno sa svojim odborom i zajednicom u celini, sakupio je 13.405 dolara – kazao je Simpkin i izrazio saučešće familijama i prijateljima onih koji su najviše pretrpeli u poplavama.
– Ja, takođe, izražavam zahvalnost na značajnim naporima dijaspore u Australiji i stalnoj podršci australijske vlade. Imao sam sreću da sam Srbiju posetio dva puta, 1985. i prošle godine. Takođe sam posetio Sarajevo. Te zemlje su mnogo pretrpele tokom ratova koji su ih pogodili poslednjih decenija. I zaista je tragično gledati tugu koja je, ovom prirodnom katastrofom, ponovo izazvana u tim zemljama.
Kris Hejz: Pomoć Ozija mora biti veća
Poslanik za Fauler (jugozapad Sidneja) laburista Kris Hejz kazao je, pored ostalog, da "vladina odluka da smanji 7,6 milijardi donacija za inostranu pomoć sprečava Australiju da doprinese naporima da se pomogne u ovoj situaciji".
– Dok znatno siromašnije zemlje pružaju ruku pomoći, Australija propušta da učestvuje sa jednim jedinim centom u naporima za sanaciju posledica u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj.
On je, takođe, rekao da se "naša pažnja ponovo skreće prema australijskom doprinosu globalnim organizacijama kao OUN ili Međunarodni crveni krst".
– Ti doprinosi su minimalni za države prvog sveta kao što je Australija. Jednom kad te donacije procure kroz te velike i obimne međunarodne organizacije, verovatno je da neće biti značajnije pomoći koja će direktno stići do ljudi u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. I Hejz je naveo napore lokalne srpske zajednice kojima je i sam prisustvovao.
Entoni Bern: Srbi, svaka čast
Entoni Bern, laburistički poslanik za Holt-Viktorija, kazao je da je njemu čast "posebno u ime srpske zajednice, da je mogao da o ovom problemu govori na zasedanju".
– Dobro je došla međunarodna pažnja (prema zemljama pogođenim poplavama), ali i mi očito treba da obratimo pažnju na njih. Postoje velike grupe ljudi koje su ugrožene. Pogođeni su i članovi srpske, bosanske i hrvatske dijaspore koji žive ovde i daju izvanredni doprinos ovoj zemlji. U mojoj Viktoriji živi više od 7.000 ljudi rođenih u Srbiji. U mojoj izbornoj jedinici je velika i aktivna srpska zajednica. Znam da su mnogi od njih duboko potreseni poplavama. Mnogi tamo kod kuće imaju svoje najmilije i prijatelje. Ja želim da istaknem tu zajednicu i druge zajednice, kao što je bosanska, koje su se udružile da odgovore.
Bern je zatim naveo "institucije kao što su crkve Svetog Stefana (Dečanskog) u Karum Daunsu, Svetog Stefana u Kizborou, te FK Beli orlovi iz Springvejla, koji su organizovali akcije da se sakupi novac i pruži hitna humanitarna pomoć.
On je, takođe, izneo i primere Radenka Mihailovića i Slobodana Todića i njihov radio na kome su svake srede izveštavali o poplavama.
