Ovo su samo neke od novina koje predviđa nedavno usvojeni reformisani Nastavni plan i program za osmi razred. U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja kažu da su promene u svim predmetima urađene u skladu sa započetim reformama osnovnog obrazovanja, kojima su prethodnih godina inovirani programi od prvog do sedmog razreda.
Reformisanim nastavnim planom i programom u svaki predmet uvedeni su neki novi sadržaji ili su pak postojeći drugačije raspodeljeni. Najviše novina ima u programu srpskog jezika.
“Komisija koja je radila plan i program srpskog jezika vodila je računa da se sadržaji pravilno rasporede i da se nadovezuju jedan na drugi. Ranije je kruna usvojenih sadržaja trebalo da se ispolji kroz testiranje na prijemnom ispitu. Sam taj vid testiranja je pozivao decu da uče napamet kako bi bolje uradili prijemni. To nije dalo dobre rezultate“, kaže Ljubiša Jovanović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Komisija je planom predvidela da se pojedini sadržaji iz nižih razreda prebace u osmi razred, a kako bi se deci vratilo čitalačko interesovanje, proširen je spisak lektire za osmi razred, pa su spisku obavezne lektire pridodati dopunski izborni i naučnopopularni i informativni tekstovi.
Budući osmaci moraće da obrade jedan sonet iz Kanconijera Frančeska Petrarke, što su generacije pre njih obrađivale u srednjoj školi. Na spisku je i Rilke s “Ljubavnom pesmom”, zatim Desanka Maksimović s “Prolećnom pesmom”, Miloš Crnjanski i “Lament nad Beogradom”, ali i drame poput “Noć u magli” Danila Kiša, “Romeo i Julija” Vilijama Šekspira.
Nastavnicima i učenicima je data mogućnost da od 11 dela koja su u dopunskom izboru izaberu najmanje tri, a najviše pet koja će da obrade. Na spisku su “Zlatno runo” B. Pekića, “Lovac u žitu” Dž.D. Selindžera, zatim “Ko to tamo peva” Dušana Kovačevića, “Predeo slikan čajem” Milorada Pavića“.
Slično je i sa naučnopopularnim delima. Od osam predloženih, nastavnici i učenici moraju da obrade najmanje tri. Naravno, mogu da obrade i dela koja nisu na spisku, ali je važno da oni imaju naučnu vrednost i da su primerena uzrastu.
Među naslovima za osmake nisu više “Prva brazda” Milovana Glišića, “Čiča Jordan” Stevana Sremca, “Doživljaji Nikoletine Bursaća” Branka Ćopića, “Agovanje” Ivana Mažuranića, “Jama” Ivana Gorana Kovačića. Jesenjinova “Keruša”, zamenjena je njegovim drugim delom “Pismo majci”.
