Ako vam zazvoni telefon i vidite pozivni broj +960 biće vam potrebno vreme da saznate da je reč o Maldivima! Mnogi Srbi sanjaju da na rajskim ostrvima provedu bar deo odmora. Egzotična turistička destinacija često je u ponudi, ali malo ko ima dovoljno novca da je poseti. Ipak, na Maldivima ima i Srba u svetu fudbala, ali su trenutno na prinudnom odmoru.
Povlačeći se iz grada na Đetinji u Drugom svetskom ratu, posle pada Užičke republike, partizani su na zidovima ostavljali poruke: “Vratićemo se!” Nešto slično mogao je da uradi i srpski golman Kraljevčanin Nikola Vujanac odlazeći sa Maldiva iz naizgled bizarnog razloga.
Odbio je da primi vakcinu protiv koronavirusa, kao još nekoliko stranih fudbalera. Nije napisao poruku, ali se potajno nada da će ponovo braniti za Maziju na delu zemaljske kugle koji s pravom nazivaju raj na zemlji. U ispovesti otkriva konkretne razloge privremenog rastanka i zanimljivosti života na Maldivima.
– Mnogi plaćaju aranžmane od 940, pa do preko 2.000 evra, povratnu avionsku kartu 1.200 evra, lete 12 sati, uz obavezan PCR test, da bi proveli nekoliko dana na Maldivima, a ja sam mesecima uživao. Jednostavno, Mazija je tražila golmana, a Petar Planić, koji je za nju godinama igrao, ponudio je moj CV. I, nije bilo problema da odmah sklopimo ugovor. Posle desetak klubova u Srbiji, Makedoniji i BiH posrećilo mi se da branim za najbolji klub koji igra i u AFC Ligi šampiona.
‘
I onda šok zbog koronavirusa?
– Gotovo svi strani fudbaleri odbili su da prime indijsku verziju Astrazeneka vakcine koja u to vreme još nije bila istražena. Prevelik rizik, nismo imali izbora pa smo se Planić, moja malenkost i golman Jelovac, koji je bio u Iglsima, vratili u Srbiju.
Sarađivali ste sa trenerom Ristom Vidakovićem, koji je posle sjajnih rezultata na Filipinima preuzeo Maziju?
– Sa oduševljenjem smo ga prihvatili zbog igračkog i trenerskog iskustva. Napredovali smo za kratko vreme i završili polusezonu na prvom mestu bez ijednog poraza i sa najmanje primljenih golova. Imamo baš dobar odnos, vrhunski je stručnjak i veoma pozitivna osoba.
Utisci o rajskom ostrvu?
– Maldivi su dostigli turistički maksimum. On im je uz ribarstvo glavni izvor prihoda. Planić i ja živeli smo u soliteru na devetom spratu u prestonici Maleu gde se sve odvija. Gusto je naseljen i ima mnogo višespratnica.
Koristili ste automobil?
– Nipošto! Svi voze motore i gužve su katastrofalne. Retko se poštuju zakoni u saobraćaju, tako da se nisam usudio da vozim, a inače kola je praktično nemoguće voziti i naći parking. Svi koriste taksi i tovarna vozila. Grad je mali i s jednog na drugi kraj može da stigne pešice za pola sata.
Hrana i klima?
– Jeli smo u restoranu koji nam je bio na pet minuta od stana. Hrana je dobra, uglavnom indijska i lokalna koja je previše začinjena za naš ukus. Najviše smo jeli ribu, pirinač, govedinu, povrće i piletinu. Muslimanske su veroispovesti pa je sve tome podređeno, a bukvalno ima restorana iz svih delova sveta i raznovrsne hrane. Uvek je između 28 i 32 stepena, uz veliku vlažnost, iako kiša ne padne po mesec i po dana. Klima uređaj je konstantno uključen. Potrebno je vreme da se organizam prilagodi. Kišovito je, ali za pola sata sve bude suvo kao barut. Tokom cele godine mrak pada u šest popodne, a nemaju šoping centre već samo butike sa garderobom.
Kako ste komunicirali sa saigračima?
– Jezik im je interesantan i čudan. Ne može se naći prevod nigde na internetu, ali dobra stvar je što većina govori engleski. Narod je miran, dobronameran, vole fudbal i svi navijaju za neki evropski klub. Posebno prate Premijer ligu.
Da li su cene astronomske kao aranžmani?
– Nisu, praktično su kao u unutrašnjosti Srbije. Kafa je 100-150 dinara, a jedan obrok 500-800, nekad i mnogo jeftinije. Popularni su “bufe” restorani gde platiš 500 dinara i neograničeno jedeš. Hrana po marketima je slična našoj, ali je voće dosta skuplje. Kilogram grožđa je oko 800, jedna jabuka 40-50 dinara. Sat ronjenja 2.500, šišanje 100 dinara…
Kako ste provodili slobodno vreme?
– Male ima dve plaže i maltene su puste. Svi su u rizortima. Tamo je jedna noć 700-900 dolara! Ima ih i za 10.000!!! Išli smo na drugo grad-ostrvo Hulumale, koje je sa prelepim belim plažama i restoranima. Na ostrvo Vilingili išli smo brodićem iz Malea. Treba oko desetak minuta vožnje. Nije moderno kao prethodno, ali plaže, boja okeana i zalazak sunca su neverovatni. Bio sam i na ronjenju koje mi je iskustvo za čitav život. Nešto što se ne može opisati već se taj adrenalin mora osetiti u telu. Zbog situacije sa koronom i karantinima nisam bio u mogućnosti da idem na druga ostrva i rizorte.
Mere zaštite?
– Lokalci, ako odlaze iz Malea na druga ostrva, moraju u karantin. Isto je i u obrnutom smeru. Maske su obavezne i na otvorenom. Organizovani su PCR test za putovanja i košta 50 dolara, a ima i opcija i da se zastane na nekoliko punktova u gradu, obavi besplatan test, a rezultat stigne na mejl posle dan , dva. Trenutno ima od 100-200 slučajeva dnevno, a to za njih znači policijski čas i prekidanje svih sportskih aktivnosti. Pre par meseci imali su desetak slučajeva dnevno. Svi poštuju mere, plaše se od korone i ne možeš da vidiš čoveka bez maske na ulici.
Ima li Srba van sveta sporta?
– Upoznao sam ih nekoliko, slučajno kad su čuli da pričamo u kafiću srpski i tako smo ušli u konverzaciju. To su piloti manjih aviona koji voze sa aerodroma na rizorte i par biznismena koji investiraju u turizam.
Linijaš De Hea
Mnogi vas porede sa španskim golmanom De Heom?
– On mi je jedan od omiljenijih golmana. Divim se njegovim uspesima i veoma ga poštujem, ali ne mislim da slično branimo. Više se oslanja na refleks i dobro postavljanje. Retko rizikuje i izlazi daleko od gola, dok ja obožavam da izlećem na centaršuteve, stojim visoko i pratim igru, bukvalno kao štoper. Sve u svemu je golman za divljenje, a mnogi nas porede zbog fizičkog izgleda i sjajno branimo penale – smeje se Nikola.
Makedonka lek za dušu
Fudbalski put vas je vodio i u Makedoniju i kanalisao privatni život?
– Devojku Mariju upoznao sam pre tri godine u Strumici dok sam branio za Akademiju Pandev. Doktor je opšte medicine i velika mi je podrška. U Makedoniji nije propustila nijednu utakmicu, a dolazila je i u Surdulicu dok sam branio za Radnik. Svadba je na pomolu, nadamo se na leto 2022. – obećava Nikola.
Bučni motori
Kažete da Male nije nimalo lak za život?
– To je grad-ostrvo na atolu Kafu. Dugačko je 1.700, a široko 700 m. Locirano je 645 km od Šri Lanke. Osnovali su ga Portugalci pre pet vekova i poznat je kao luka. Velika atrakcija i pomoć u saobraćaju su hidro avioni. Poseduje i međunarodni aerodrom. Na njemu živi 100.000 stanovnika i ima isto toliko motora! To je osnovno prevozno sredstvo. Stvaraju nesnosnu buku i prave gužvu koju ne možete ni da zamislite – žali se Vujanac.
Raj na zemlji u brojkama i slovima
Arhipelag Maldivi nalazi se u Indijskom okeanu, udaljen je 700 km od obale Šri Lanke i oko 300 km jugozapadno od obale Indije. Sastoji se od 1.190 manjih i većih koralnih ostrva, od kojih je samo oko 200 naseljeno, a turizam se odvija na 80. Grupisana su na 26 atola površine 104.000 m2. Imaju 300.000 stanovnika. Pretrpeli su veliku štetu posle cunamija 2004. Ali, život se brzo normalizovao. Neka su ravna i peščana, dok su druga prava tropska sa bujnom vegetacijom. Okružena su koralnim grebenima i tirkiznim lagunama sa bogatim podvodnim životom, kao i belim peščanim plažama po kojima su u svetu poznata. Ostrva namenjena turistima, imaju uglavnom jedan hotel koji predstavlja svet za sebe. Na svakom od ostrva stiče se utisak da ste u društvu Robinzona Krusoa. Maldivi su najmanja Azijska zemlja, kako po površini tako i po broju stanovnika.
Zadovolje se driblingom
Kakav se fudbal igra na Maldivima?
– Ofanzivno, pomalo stihijski, sa mnogo trčanja. Svi žele u napad. Ima kvalitetnih fudbalera koji mogu da igraju za najbolje srpske klubove. Poseduju tehniku, ali nisu veliki borci, zadovoljni su i posle jednog lepog driblinga – ocenjuje Vujanac.
