Prilikom snimanja kadrova trčanja kroz šumu, Nikola Kojo se okliznuo i licem pao na oboreno drvo. On je odmah prevezen u Zagrebačku bolnicu, gde ga je sačekao tim specijalista kako bi izvršili preglede glave.
– Čekam pregled kod doktora. Mislim da nije ništa strašno. Doktor će mi sve reći – rekao je kratko za “Blic” Nikola Kojo.
Prema saznanjima ovog medija, Kojo je završio na zemlji, cela ekipa je skočila da mu pomogne i odmah ga odvezla u bolnicu.
– Sve je teklo kako treba. Kojo je veliki profesionalac, međutim, tokom jurnjave nije video oboreno drvo. Pao je i povredio se. U trenutku smo mislili da je polomio nešto. Tako je i on mislio, pa smo ga odmah odvezli do bolnice da bi mu snimili glavu. Kako se radi o akcionoj komediji, kadrovi gde se trči su sastavni deo scenarija, pa se ovakve situacije donekle mogu predvideti – kaže izvor koji se zadesio na samom snimanju, i dodaje da je na svu sreću reč o lakšoj povredi.
Inače, nakon slovenačkog i dva američka, ovim filmom reditelja Stanislava Tomića, Kojo će izazvati oduševljenjem publike s obzirom na to da se radi o komediji. U filmu koji prati avanturu tamburaškog sastava “Aveti ravnice“, koji je lažno optužen za krađu skupocenog kulena, pored Nikole Koje koji tumači Martina, člana ozloglašenog benda “Bitange“, igraju i Hristina Popović, Tijana Pečenić i Momčilo Otašević.
– Snimanje filma traje već nekoliko nedelja u Hrvatskoj i Hristina i Nikola se najviše druže, provode vreme i posle snimanja. Znaju se godinama i odlično funkcionišu. Nikola koristi svaki slobodan trenutak kada ne snima da se čuje sa ćerkama. Zaista je brižan i posvećen otac – ističe Kojo.
Inače, Kojo je ranije govorio da mu odsustva od porodice teško padaju, a najviše što je udaljen od svoje tri mezimice, ćerke Ane i bliznakinja, kojima nikada nije želeo da otkrije imena, a na pitanje da li strahuje zbog vremena u kojem danas raste omladina, on je ranije rekao:
– Sigurno da strahujem, kao i svi, od neke neizvesnosti koju nosi ovaj kapitalizam u kojima neki stare, a neki rastu. Generalno teška su vremena, tako da čovek zaista ima puno razloga za brigu. S druge strane, treba se radovati životu, treba decu učiti da se ne plaše ničega, a sve mi se više čini da i odrasle treba učiti da se ne plaše ničega.
Na pitanje na šta je ponosan u životu, Kojo je tada bez razmišljanja odgovorio:
– Na časno življenje. To mi je najvažnije i želim da taj talas prenesem na svoju decu i na tuđu ako imam uticaja.
Oce to kad imas veliku glavu.