Prošle su dve godine otkako se ogromna santa leda, poznata kao A68, odvojila od Antarktika.
Sateliti upućuju na to da se najveći ledeni breg na svetu okrenuo u vodama Vedelovog mora u Južnom okeanu i da se trenutno kreće prema severu duž antarktičkog poluostrva. Neko vreme se činilo da se ova zaleđena masa dugačka 160 kilometara zaglavila u delu plitkog morskog dna, pa je postojala opasnost da A68 postane najveće „ledeno ostrvo“ na svetu.
No, potom je nastavio kretanje.
„Za objekat težak trilion tona A68 se čini prilično okretnim“, kaže profesor Edrijen Lakmen sa Univerziteta Svonzi u Velsu.
„Godinu dana nakon što se zadržao blizu grebena od kojeg se otkinuo, A68 je sredinom 2018. upao u vrtlog u Vedelovom moru, okeansku struju koja se kreće u smeru kazaljke na satu, a ona ga je zavrtela za 270 stepeni i odnela 250 kilometara prema severu“, kazao je Lakman, prenosi hrvatski portal „Ekspres“ pisanje Bi-Bi-Sija.
„Ovaj ledeni breg je dugačak 160 kilometara, ali je širok tek 200 metara. Možemo reći da je sličnih proporcija kao kreditna kartica, pa iznenađuje činjenica da je zapravo pretrpeo malo štete na dosadašnjem putu“, kaže Lakman.
A68 se od ivice ledenog grebena Larsen C odvojio u julu 2017. Profesor Lakman od tada prati njegovo kretanje, koristeći evropske satelite Sentinel-1.
U pitanju su dva satelita koji nadleću ledeni breg na nekoliko dana. Sateliti su opremljeni radarskim senzorima koji omogućuju da se vidi Zemljina površina bez obzira na vremenske uslove i količinu svetlosti. Trenutno je Antarktik pod velom zimskog mraka.
I premda se A68 držao prilično kompaktno, usput je izgubio veće delove leda. Jedan od njih je otpao s jednog njegovog kraja ubrzo nakon što je breg nastao. A o njegovoj veličini svedoči i potreba naučnika da mu daju ime A68b. Sa otprilike aktuelnih 13 kilometara dužine i pet kilometara širine ova santa leda ćerka sada se nalazi oko 110 kilometara dalje u smeru severa.
I poput mnogih ledenih bregova iz Vedelovog mora, A68 i A68b na kraju će biti istisnuti u antarktičku cirkumpolarnu struju, koja će ih usmeriti prema južnom Antarktiku na put poznat kao „dolina ledenih bregova“.
Reč je o istom kretanju vode i pratećih vetrova, koje je poznati naučnik Ser Ernest Šeklton iskoristio 1916. da bi pobegao sa Antarktika nakon što je u morskom ledu izgubio brod „Indjurans“. Šeklton je krenuo prema ostrvu Južnoj Džordžiji, gde se blizu obale često mogu videti veliki ledeni bregovi.
Zbog dubokog dna oni se neretko zaglave u plitkom kontinentalnom pojasu britanskih prekomorskih teritorija. Da li je ovo konačna sudbina A68 — usidrenje blizu Južne Džordžije i otapanje na njegovom „groblju ledenih bregova“, preostaje nam da vidimo, zaključuje profesor Lakman.