Još jedna godina protkana uspesima srpskih sportista užurbano broji poslednje dane. Radovali smo se u ovoj 2023. uspesima srpskih košarkaša, odbojkašica, fudbalera, strelcima, atletičarima, rvačima, džudistima i mnogoim drugim, ali su najdublji trag ostavili teniser Novak Đoković i skakačica u dalj, Ivana Španović Vuleta. Otuda, za njih dvoje, laskavo priznanje najboljih sportista u izboru “Vesti” za 2023. godinu.
Ivana Vuleta još jednom je dokazala svetsku klasu. Naša najbolja atletičarka je brojnim uspesima iz prethodnih godina dodala ono što joj je jedino nedostajalo – svetsko zlato na otvorenom. Bila je Ivana dvoranska šampionka sveta, evropska prvakinja dva puta, odnosno tri u dvorani, osvajala je Dijamantsku ligu, ali planetarna kruna joj je stalno izmicala. Dva puta je bila bronzana, u Moskvi 2013. i Pekingu 2015, ali se čekalo da skoči 7.14 metara u Budimpešti kako bi i svet stavila pod nogama. Kraljica je krunisana. Kao šlag na tortu stigao je još jedan “dijamant”, peti u njenoj kolekciji. Slavilo se u Judžinu…
Mnoge sportistkinje imale su zapažene rezultate, ali niko kao Ivana. Vanja Stanković osvojila je zlato u Talinu na Evropskom prvenstvu u tekvondou. dok je Marica Perišić u Monpeljeu stigla do zlata na šampionatu Evrope u džudou.
Gotovo po navici, Zorana Arunović je i ove godine bila na pobedničkom postolju. Srpska strelkinja je u paru sa Damirom Mikecom, prošlogodišnjim laureatom “Vesti”, stigla do zlata na šampionatu Starog kontinenta, u Talinu.
Kada je ekipni ženski sport u pitanju, obraz su osvetlale odbojkašice, još jednim srebrom na šampionatu Evrope.
Svetski broj 1
U konkurenciji muškaraca trijumfovao je neprikosnoveni Novak Đoković. Najbolji teniser planete , vlasnik mnogobrojnih rekorda u svetu belog sporta, zamalo je u 2023. došao do Zlatnog slema. Ipak, kao i prethodni put, kada je bio blizu ovog ostvarenja, ponovo mu je nedostajao uspeh na jednom grend slemu. Ovoga puta na Vimbldonu. Nole je trijumfovao na Australijen openu, na Rolan Garosu, ali je u finalu u Londonu morao da pruži ruku Alkarazu. Trijumfovao je posle toga na Otvorenom prvenstvu Amerike i još jednom osvojio Završni masters u Torinu. Sreća bi bila veća i da je još uspeo sa Dejvis kup selekcijom da ponovi uspeh od pre 13 godina, kada je stigao do “salatara”. Ostaće zapisano da je sedmi put došao do laskavog priznanja “sportista godine” u izboru našeg lista.
A, nije da Nole nije imao konkurenciju. Radovali smo se ove godine brojnim medaljama Srbije. Samo u jednom trenutku imali smo doček ispred Skupštine za košarkaše, basketaše i Đokovića. Što se tiče basketaša, reklo bi se “ništa novo”. Ovog leta su odbranili evropsko zlato, isto učinili i sa svetskim. Obezbedili su i vizu za Pariz. Od njih – dosta.
Boriša i košarkaši
Izabranici selektora Svetislava Pešića su u Manilu, na Svetsko prvenstvo, ispraćeni kao “otpisani”, a vratili su se sa srebrom… Ostaće upamćeno da je na ovom Mundobasketu Boriša Simanić, junak nacije, spletom nesrećnih okolnosti ostao bez bubrega.
Za kraj godine stiglo je ekipno zlato. Džudisti Beograda postali su šampioni Evrope. Iako u njih niko nije polagao velike nade, izabranici Nemanje Tomića, predvođeni mladim Darkom Brašnjovićem, pojačani Špancima Gaiterom i Garsijom, pokorili su Evropu.
Kada je reč o džudou, takođe na krovu Starog kontinenta našao se i Nemanja Majdov. Zbog njega se u Parizu orilo “Bože pravde”.
Još jedan borilački sport proslavio je Srbiju. Drugu godinu zaredom Beograd je bio domaćin Svetskog prvenstva u rvanju. Stevan Mićić doneo je Srbiji prvo zlato u rvanju slobodnim stilom. Uz to, bronzama su se okitili Mate Nemeš, Ali Arsalan i Georgi Tibilov. Takođe četiri medalje stigle su i sa EP u Zagrebu, krajem aprila. Viktor Nemeš bio je srebrni, dok su Cabolov, Tibilov i Kadžaja bili bronzani.
Od Mihe do Mikeca
Sve je počelo 1993. Prve godine radovali su se Siniša Mihajlović i Monika Seleš, nastavilo se Dejanom Savićevićem i, prvi put, najboljim trenerom, Božidarom Maljkovićem. Dejo je 1994. godine drugi put osvojio Kup šampiona, ovoga puta sa Milanom. Genije je zasluženo poneo laskavo priznanje, baš kao i sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković, koji se sa Limožom, dokopao treće titulen (prve sa francuskom klubom, prethodne dve osvojio sa Jugoplastikom) prvaka Evrope.
Naredne tri godine bile su u znaku Aleksandra Đorđevića. Oni čije sećanje doseže u 1995. dobro pamte Evropsko prvenstvo u Atini, prvo posle ukidanja sankcija. Narod u Jugoslaviji je slavio košarkaše, kako te, tako i narednih godina, kada su znali da nas obraduju srebrom sa Olimpijskih igara u Atalanti, odnosno odbranom zlata 1997. Sale je blistao, pa je tri godine zaredom bio najbolji sportista u izboru “Vesti”. Uspesi košarkaša na evropskoj i svetskoj sceni, zaslužni su za to što se pet godina zaredom Željko Obradović biran za najboljeg trenera, dok je Đorđevića zamenio Dejan Bodiroga, nosilac priznanja za naj sportistu 1998. i 1999. godine.
Godine odbojkaša
Ta 2000. i OI u Sidneju prošle su u znaku odbojkaša Jugoslavije. Izabranici Zorana Gajića okitili su se zlatom, što je sadašnjem ministru omaldine i sporta donelo priznanje za trenera godine, a Vladimiru Vanji Grbiću za sportistu. Najsjajnije odličje bilo je dovoljno da se nađe ispred srebrne Jasne Šekarić, odnosno bronzanin vaterpolista…
Usledile su “godine košarke”. ponovo je dva puta zaredom Dejan Bodiroga odneo pobedu (2002. i 2003), a pre njega Predrag Stojaković. Isto je bilo i među trenerima. Svetsilav Pešić je bio neprikosnoven od 2001. do 2004, dok je godinu dana kasnije trijumfovao Božidar Maljković.
Eru košarkaša, među laureatima, prekinuli su vaterpolisti. Vladimir Vujasinović 2004. i 2006, odnosno Aleksandar Šapić 2005. U tom periodu naš nacionalni tim je bio srebrni na Olimpijskim igrama i osvojio svetski i evropski tron. Dovoljno da sportisti godine budu “delfini”.
Na listu najboljih 2007. se “upisao” Novak Đoković. Srpski teniser, danas prvi na planeti, te godine se probio u “Top 10” na ATP listi, igrao prvo finale na nekom grend slemu, sa reprezentacijom izborio plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa, koji je osvojio godinu dana kasnije. Ipak, 2008. je najbolji u izboru “Vesti” bio Milorad Čavić, srebrni sa Olimpijskih igara u Pekingu. Ako nas pitate, bio je zlatan. Ne samo zato što su mu “ukrali” pobedu, već uopšte. Čavić je bio uvertira za ono što je usledilo 2009. Opet je neko iz plivanja bio najbolji – Nađa Higl, svetska vicešampionka.
Milica, jedna jedina u Srbiji
Kada je reč o najboljim trenerima, 2006. je prošla u znaku Zorana Terzića (kao i 2011), sledeća je ponovo pripala Željku Obradoviću, a onda je dve godine zaredom Dejan Udovičić bio bez premca. On je odneo pobedu i 2012, a 2010. Bogdan Obradović.
Četiri godine su predstavnici pojedinačnih sportova bili najbolji u našem i vašem izboru. Novak Đoković (dva puta), Milica Mandić, pa Emir Bekrić. Srbija je u Londonu 2012. dobila olimpijsku šampionku u tekvondou, Milicu Mandić, a Emir Bekrić je godinu dana kasnije napravio rezultat karijere – bronzu na EP u disciplini 400 m prepone.
Ta 2014. prošla je u znaku još jednog uspeha vaterpolista. Opet su delfini bili svetski šampioni, a Filip Filipović prvi među jednakima. Do tekuće godine Novak Đoković je pobeđivao u izboru 2015. i 2018. Uspeh na Olimpijskim igrama u Riju. Srbija je osvojila dva zlata. Jedno je došlo u režiji Davora Štefaneka, drugo vaterpolista, pa je te godine napravljen presedan – imali smo dvojicu najboljih, Davora Štefaneka i Filipa Filipovića.
Na scenu su stupile izabranice Zorana Terzića. Tijana Bošković vodila je odbojkašice 2017. i 2019. godine do evropskog trona. Baš zbog toga, bila je najbolja u našem izboru. Terziću je taj uspeh bio dovoljan da 2018. bude najbolji trener, baš kao i 2011. Godinu dana pre toga, radovao se Bogdan Obradović, a posle njega još jednom Dejan Udovičić, pa Ljubinko Drulović, Dejan Savić, dok je 2015. prošla je u znaku jedne dame – Marine Maljković. Njene “lavice” su te godine pokorile Evropu. Priznanje za Maljkovićevu stiglo je i 2020.
Prva olimpijska medalja u karateu
Još jednom je najbolji bio Dejan Savić, 2016, posle toga Dragan Jović, pa opet Zoran Terzić, dok je 2019. prošla u znaku Slobodana Kovača. Popularni Gale još jednom se našao na tronu.
Karatistkinja Jovana Preković i rvač Zurabi Datunašvili imali su 2022. godinu za pamćenje. Oboje su u njoj objedinili medalje sa svih takmičenja – Svetskog, Evropskog prvenstva i Olimpijskih igara. Razlika je da je Aranđelovčanka sva tri puta bila na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, dok je naturalizovani Srbin iz Gruzije u Tokiju bio “samo” treći. Zajedničko im je da su oboje rano završili karijeru – Jovana samovoljno, Zura zbog zdravstvenih problema.
Prošlogodišnji laureati bili su Tijana Bošković, svetska šampionka i MVP ovog takmičenja, kao i Damir Mikec, prvak sveta MK pištoljem, bronzani na EP u istoj disciplini, bronzani u miksu na EP i sezonu završio kao prvi na svetskoj rang listi.
Svi laureati “Vesti”
Sportisti
1993. – Siniša Mihajlović (fudbal) i Monika Seleš (tenis)
1994. – Dejan Savićević (fudbal)
1995. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1996. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1997. – Aleksandar Đorđević (košarka)
1998. – Dejan Bodiroga (košarka)
1999. – Dejan Bodiroga (košarka)
2000. – Vladimir Grbić (odbojka)
2001. – Predrag Stojaković (košarka)
2002. – Dejan Bodiroga (košarka)
2003. – Dejan Bodiroga (košarka)
2004. – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2005. – Aleksandar Šapić (vaterpolo)
2006. – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2007. – Novak Đoković (tenis)
2008. – Milorad Čavić (plivanje)
2009. – Nađa Higl (plivanje)
2010. – Novak Đoković (tenis)
2011. – Novak Đoković (tenis)
2012. – Milica Mandić (tekvondo)
2013. – Emir Bekrić (atletika)
2014. – Filip Filipović (vaterpolo)
2015. – Novak Đoković (tenis)
2016. – Davor Štefanek (rvanje) i Filip Filipović (vaterpolo)
2017. – Tijana Bošković (odbojka)
2018. – Novak Đoković (tenis)
2019. – Tijana Bošković (odbojka)
2020. – Novak Đoković (tenis)
2021. – Jovana Preković (karate) i Zurabi Datunašvili (rvanje)
2022. – Tijana Bošković (odbojka) i Damir Mikec (streljaštvo)
2023. – Ivana Vuleta (atletika) i Novak Đoković (tenis)
Treneri
1994. – Božidar Maljković (košarka)
1995. – Željko Obradović (košarka)
1996. – Željko Obradović (košarka)
1997. – Željko Obradović (košarka)
1998. – Željko Obradović (košarka)
1999. – Željko Obradović (košarka)
2000. – Zoran Gajić (odbojka)
2001. – Svetislav Pešić (košarka)
2002. – Svetislav Pešić (košarka)
2003. – Svetislav Pešić (košarka)
2004. – Svetislav Pešić (košarka)
2005. – Božidar Maljković (košarka)
2006. – Zoran Terzić (odbojka)
2007. – Željko Obradović (košarka)
2008. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2009. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2010. – Bogdan Obradović (tenis)
2011. – Zoran Terzić (odbojka)
2012. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2013. – Ljubinko Drulović (fudbal)
2014. – Dejan Savić (vaterpolo)
2015. – Marina Maljković (košarka)
2016. – Dejan Savić (vaterpolo)
2017. – Dragan Jović (tekvondo)
2018. – Zoran Terzić (odbojka)
2019. – Slobodan Kovač (odbojka)
2020. – Marina Maljković (košarka)
2021. – Dragan Jović (tekvondo)
2022. – Dragan Jović (tekvondo)
2023. – Svetislav Pešić
Željko i dalje najuspešniji
Trener košarkaša Partizana, Željko Obradović, najuspešniji je trener u izboru frankfurtskih “Vesti”. Čačanin, inače najtrofejniji u istoriji košarke, čak šest puta je bio biran za najboljeg. Trijumfom u ovogodišnjem izboru Svetislav Pešić je prišao na korak Obradoviću, sa pet priznanja.
Pešić najbolji trener
Svetislav Pešić najbolji je trener 2023, u izboru “Vesti”. Kari je sa košarkašima Srbije došao do srebra na Mundobasketu, uprkos problemima koji pratili naš nacionalni tim. Otkazi su se ređali, počevši od MVP NBA, Nikole Jokića. Pozivu su se zahvalili i Vasilije Micić, Nikola Kalinić, Aleksej Pokuševski (povreda), Alen Smajlagić (povreda), na Filipine nije putovao ni Nemanja Nedović, pošto je procenio da se ne uklapa u ekipu. Ipak, to nije uticalo na tim, koji je još više ujedinila povreda Boriše Simanića.
Dok se krilni centar borio za život, smogao je snage da šalje poruke podrške saigračima. To im je davalo dodatnu snagu, pa su Pešićevi izabranici hrabro došli do srebra i tako selektora “promovisali” u naj trenera.
