U godini Olimpijskih igara najteže je izabrati najbolje, posebno kada ih obeleže brojni uspesi naših sportista. U 2024. smo se radovali olimpijskom zlatu Novaka Đokovića, toliko željenoj i čekanoj medalji najboljeg sportiste svih vremena. Najsjajnijim odličjem obradovali su nas i “otpisani” vaterpolisti, kao i dvojac Zorana Arunović i Damir Mikec, koji je “upucao” zlato u miks parovima u disciplini vazdušni pištolj 10 metara. Za nijansu slabijeg sjaja bilo je odličje Aleksandre Perišić, reprezentativke Srbije u tekvondou, dok su se bronzom okitili košarkaši Srbije. Za najbolje među jednakima “Vesti” su u 2024. izabrale Novaka Đokovića i Zoranu Arunović.
Bilo je svega u godini na izmaku, kada je sportska scena u pitanju. Radovali smo brojnim uspesima srpskih takmičara. I džudista i rvača i atletičara i basketaša… Svi smo sa nestrpljenjem čekali Evropsko prvenstvo u fudbalu, čiji je domaćin bila Nemačka, ali nažalost, “orlovi” su još jednom eliminisani u prvoj rundi. Brzo je zaboravljen neuspeh izabranika Dragana Stojkovića, budući da su krajem jula počele Olimpijske igre.
Iako u ovoj godini nije osvojio nijedan grend slem, ni masters, Novak je bio najbolji, kada je bilo najpotrebnije. Zasijao je u Parizu, dočekao “Bože pravde” i još jednom obradovao naciju. Za 2024. to mu je bilo više nego dovoljno. Uspeh je “začinio” pobedom Srbije u Dejvis kupu, koji je posle “sto godina” organizovan u Beogradu.
“Delfini” odbranili tron
Dvorana “Aleksandar Nikolić” bila je premala za sve zainteresovane. Kasnije, iako je imao priliku da se plasira na Završni masters, Đoković je rešio da uspori, napravio je prioritetnu listu na kojoj nije bilo Torina. Rešio je da ga “žrtvuje”. Ubuduće će najbolji svih vremena birati turnire na kojima će se pojavljivati. Prvi u 2025. biće sigurno Australijen open, gde je Nole apsolutni rekorder po broju titula – 10.
Imao je Đoković jaku konkurenciju u vaterpolistima i Damiru Mikecu. “Otpisana” četa Uroša Stevanovića, koja u ovoj godini pre Pariza nije uspela da osvoji odličje ni na Evropskom prvenstvu u Zagrebu, ni na Svetskom šampionatu u Dohi, ispraćena je na Igre kao olimpijski šampion, ali bez velikih šansi da ponovi uspeh. Blede partije u grupnoj fazi još više su podgrejale kritičare, ali kada je bilo najpotrebnije, “delfini” su pokazali da nisu slučajno vanserijski. Opet su se našli na najvišem stepeniku pobedničkog postolja i ne bi bilo nepravedno da se u izboru najboljeg našao Nikola Jakšić, ili bilo ko od srpskih vaterpolista.
Prvo zlato za Srbiju na Igrama osvojili su Damir Mikec i Zorana Arunović, u miksu. Srpski strelac je već znao kako je biti među osvajačima medalja na Igrama, budući da je u Tokiju bio srebrni. Ipak, Zorana nije. Pošto je ostala bez odličja u pojedinačnoj konkurenciji, Arunovićeva je sve “naplatila” u miksu. Ona i Damir su još jednom pokazali da im nema ravnih u miksu. Opet se u Parizu slušalo “Bože pravde”. Veliki uspeh doneo je Zorani laskavu titulu sportistkinje godine našeg lista. Odličja na međunarodnim turnirima, u domaćim okvirima, Arunovićeva je odavno prestala da računa (a bilo ih je), jer, po sopstvenom priznanju, ne znam im broj.
Jokić, Bogdan i drugari
Srpski košarkaši briljirali su u Parizu. Predvođeni Nikolom Jokićem, povratnikom u nacionalni tim, bili su prava senzacija i jedini koji su mogli da pariraju Amerikancima. Nažalost, posle duela u grupi Džoker, Bogdan i drugari su se sa Amerima sreli već u polufinalu i nesrećno su izgubili. Neki bi rekli i da su pokradeni… Ono što je najvažnije, zadržali su optimizam, zbili redove i pobedom nad Nemačkom došli do bronze. “Svi za jednog, jedan za svi” postao je hit slogan još u Manili prethodne godine, a ono što je najvažnije “orlovima” vrteće se i u budućnosti, s obzirom na to da je Košarkaški savez Srbije uspeo da ubedi Svetislava Pešića da ostane na selektorskoj funkciji i predvodi Srbiju, po svemu sudeći (kvalifikacije su u toku) bar još na Evropskom prvenstvu u košarci.
Sreća nije bila uz prošlogodišnju pobednicu u izboru najbolje sportistkinje, Ivane Španović. Novosađanka je tokom godine propustila sva takmičenja zbog povrede, “napadala” zlato na Igrama, ali je izostalo čak i finale. Fortuna je zaobišla i Nemanju Majdova, a posebno Angelinu Topić. Mlada nada srpske atletike, koja je 2024. nanizala medalje i rekorde, izborila je plasman u finale skoka uvis, ali je zbog preloma zgloba desne noge morala da odustane.
Kada smo već kod Topićeve, pred kojom je sigurno svetla budućnost, pomenimo da su ona i Adriana Vilagoš zaista briljirale ove godine. Za razliku od Angeline, koju je viša sila odvojila (verovatno) od pobedničkog postolja, mlada bacačica koplja iz Malog Iđoša je pod tremom pružila rezultat ispod očekivanja. Ipak, pred njom su, sigurno, nove Olimpijske igre…
Od Mihe do Noleta
Sa izborom najboljih sportista u “Vestima” startovalo se 1993. Prve godine radovali su se Siniša Mihajlović i Monika Seleš, nastavilo se sa Dejanom Savićevićem i, prvi put, najboljim trenerom, Božidarom Maljkovićem. Dejo je 1994. godine drugi put osvojio Kup šampiona, ovoga puta sa Milanom. Genije je zasluženo poneo laskavo priznanje, baš kao i sadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, Božidar Maljković, koji se sa Limožom, dokopao treće titule (prve sa francuskom klubom, prethodne dve osvojio sa Jugoplastikom) prvaka Evrope.
Naredne tri godine bile su u znaku Aleksandra Đorđevića. Oni čije sećanje doseže u 1995. dobro pamte Evropsko prvenstvo u Atini, prvo posle ukidanja sankcija. Narod u Jugoslaviji je slavio košarkaše, kako te, tako i narednih godina, kada su znali da nas obraduju srebrom sa Olimpijskih igara u Atalanti, odnosno odbranom zlata 1997. Sale je blistao, pa je tri godine zaredom bio najbolji sportista u izboru “Vesti”. Uspesi košarkaša na evropskoj i svetskoj sceni, zaslužni su za to što se pet godina zaredom Željko Obradović biran za najboljeg trenera, dok je Đorđevića zamenio Dejan Bodiroga, nosilac priznanja za naj sportistu 1998. i 1999. godine.
Godine odbojkaša
Ta 2000. i Olimpijske igre u Sidneju prošle su u znaku odbojkaša Jugoslavije. Izabranici Zorana Gajića okitili su se zlatom, što je sadašnjem ministru omladine i sporta donelo priznanje za trenera godine, a Vladimiru Vanji Grbiću za sportistu. Najsjajnije odličje bilo je dovoljno da se nađe ispred srebrne Jasne Šekarić, odnosno bronzanih vaterpolista…
Usledile su “godine košarke”. ponovo je dva puta zaredom Dejan Bodiroga odneo pobedu (2002. i 2003), a pre njega Predrag Stojaković. Isto je bilo i među trenerima. Svetislav Pešić je bio neprikosnoven od 2001. do 2004, dok je godinu dana kasnije trijumfovao Božidar Maljković.
Eru košarkaša, među laureatima, prekinuli su vaterpolisti. Vladimir Vujasinović 2004. i 2006, odnosno Aleksandar Šapić 2005. U tom periodu naš nacionalni tim je bio srebrni na Olimpijskim igrama i osvojio svetski i evropski tron. Dovoljno da sportisti godine budu “delfini”.
Na listu najboljih 2007. se “upisao” Novak Đoković. Srpski teniser, danas sedmi na planeti, te godine se probio u top 10 na ATP listi, igrao prvo finale na nekom grend slemu, sa reprezentacijom izborio plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa, koji je osvojio godinu dana kasnije. Ipak, 2008. je najbolji u izboru “Vesti” bio Milorad Čavić, srebrni sa Olimpijskih igara u Pekingu. Ako nas pitate, bio je zlatan. Ne samo zato što su mu “ukrali” pobedu, već uopšte. Čavić je bio uvertira za ono što je usledilo 2009. Opet je neko iz plivanja bio najbolji – Nađa Higl, svetska vicešampionka.
Milica, jedna u Srbiji
Kada je reč o najboljim trenerima, 2006. je prošla u znaku Zorana Terzića (kao i 2011), sledeća je ponovo pripala Željku Obradoviću, a onda je dve godine zaredom Dejan Udovičić bio bez premca. On je odneo pobedu i 2012, a 2010. Bogdan Obradović.
Četiri godine su predstavnici pojedinačnih sportova bili najbolji u našem i vašem izboru. Novak Đoković (dva puta), Milica Mandić, pa Emir Bekrić. Srbija je u Londonu 2012. dobila olimpijsku šampionku u tekvondou, Milicu Mandić (danas Đuričić), a Emir Bekrić je godinu dana kasnije napravio rezultat karijere – bio je bronzani na EP u disciplini 400 m.
Ta 2014. prošla je u znaku još jednog uspeha vaterpolista. Opet su “delfini” bili svetski šampioni, a Filip Filipović prvi među jednakima. Do tekuće godine Novak Đoković je pobeđivao u izboru 2015, 2018, 2020. i 2023.
Srbija je na Olimpijskim igrama u Riju osvojila dva zlata. Jedno je došlo u režiji Davora Štefaneka, drugo vaterpolista, pa je te godine napravljen presedan – imali smo dvojicu najboljih, Davora Štefaneka i Filipa Filipovića.
Na scenu su stupile izabranice Zorana Terzića. Tijana Bošković vodila je odbojkašice 2017. i 2019. godine do evropskog trona. Baš zbog toga, bila je najbolja u našem izboru, kao i 2022. Terziću je taj uspeh bio dovoljan da 2018. bude najbolji trener, baš kao i 2011. Godinu dana pre toga, radovao se Bogdan Obradović, a posle njega još jednom Dejan Udovičić, pa Ljubinko Drulović, Dejan Savić, dok je 2015. prošla je u znaku jedne dame – Marine Maljković. Njene “lavice” su te godine pokorile Evropu. Priznanje za Maljkovićevu stiglo je i 2020.
Prva olimpijska medalja u karateu
Još jednom je najbolji bio Dejan Savić, 2016, posle toga Dragan Jović, pa opet Zoran Terzić, dok je 2019. prošla u znaku Slobodana Kovača. Popularni Gale našao se na tronu i 2021. i 2022.
Karatistkinja Jovana Preković i rvač Zurabi Datunašvili imali su 2022. godinu za pamćenje. Oboje su u njoj objedinili medalje sa svih takmičenja – Svetskog, Evropskog prvenstva i Olimpijskih igara. Razlika je da je Aranđelovčanka sva tri puta bila na najvišem stepeniku pobedničkog postolja, dok je naturalizovani Srbin iz Gruzije u Tokiju bio “samo” treći. Zajedničko im je da su oboje rano završili karijeru – Jovana samovoljno, Zura zbog zdravstvenih problema.
Narednu, 2022. obeležili su Tijana Bošković i Damir Mikec, a 2023. Ivana Vuleta, Novak Đoković i Svetislav Pešić.
SVI LAUREATI
SPORTISTI
1993. – Siniša Mihajlović (fudbal) i Monika Seleš (tenis)
1994. – Dejan Savićević (fudbal)
1995 – Aleksandar Đorđević (košarka)
1996 – Aleksandar Đorđević (košarka)
1997 – Aleksandar Đorđević (košarka)
1998 – Dejan Bodiroga (košarka)
1999 – Dejan Bodiroga (košarka)
2000 – Vladimir Grbić (odbojka)
2001 – Predrag Stojaković (košarka)
2002 – Dejan Bodiroga (košarka)
2003 – Dejan Bodiroga (košarka)
2004 – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2005 – Aleksandar Šapić (vaterpolo)
2006 – Vladimir Vujasinović (vaterpolo)
2007 – Novak Đoković (tenis)
2008. – Milorad Čavić (plivanje)
2009. – Nađa Higl (plivanje)
2010 – Novak Đoković (tenis)
2011 – Novak Đoković (tenis)
2012 – Milica Mandić (tekvondo)
2013 – Emir Bekrić (atletika)
2014 – Filip Filipović (vaterpolo)
2015 – Novak Đoković (tenis)
2016 – Davor Štefanek (rvanje) i Filip Filipović (vaterpolo)
2017 – Tijana Bošković (odbojka)
2018 – Novak Đoković (tenis)
2019 – Tijana Bošković (odbojka)
2020 – Novak Đoković (tenis)
2021 – Jovana Preković (karate) i Zurabi Datunašvili (rvanje)
2022 – Tijana Bošković (odbojka) i Damir Mikec (streljaštvo)
2023 – Ivana Vuleta (atletika) i Novak Đoković (tenis)
2024 – Zorana Arunović (streljaštvo) i Novak Đoković (tenis)
TRENERI
1994. – Božidar Maljković (košarka)
1995. – Željko Obradović (košarka)
1996. – Željko Obradović (košarka)
1997. – Željko Obradović (košarka)
1998. – Željko Obradović (košarka)
1999. – Željko Obradović (košarka)
2000. – Zoran Gajić (odbojka)
2001. – Svetislav Pešić (košarka)
2002. – Svetislav Pešić (košarka)
2003. – Svetislav Pešić (košarka)
2004. – Svetislav Pešić (košarka)
2005. – Božidar Maljković (košarka)
2006. – Zoran Terzić (odbojka)
2007. – Željko Obradović (košarka)
2008. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2009. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2010. – Bogdan Obradović (tenis)
2011. – Zoran Terzić (odbojka)
2012. – Dejan Udovičić (vaterpolo)
2013. – Ljubinko Drulović (fudbal)
2014. – Dejan Savić (vaterpolo)
2015. – Marina Maljković (košarka)
2016. – Dejan Savić (vaterpolo)
2017. – Dragan Jović (tekvondo)
2018. – Zoran Terzić (odbojka)
2019. – Slobodan Kovač (odbojka)
2020. – Marina Maljković (košarka)
2021. – Dragan Jović (tekvondo)
2022. – Dragan Jović (tekvondo)
2023. – Svetislav Pešić (košarka)
2024. – Uroš Stevanović (vaterpolo)
Đoković rekorder
Izbor sportiste godine “Vesti” bi mogao da se podeli na dva razdoblja – prvi u kojem su dominirali košarkaši i drugi – u kojem su se isticali, pre svih, predstavnici vodenih sportova i – Đoković. I dok je u prvom periodu, za korak ispred drugih, bio Dejan Bodiroga, sa četiri trofeja, u drugom su se nizali vaterpolisti, dokazali raznovrsnost i zaustavili se na, pojedinačno, najviše dva, koliko imaju Vladimir Vujasinović i Filip Filipović. Đoković je osam puta proglašavan neprikosnovenim u izboru “Vesti”, što ga je učinilo rekorderom i kod nas.
Stevanović najbolji trener
Uroš Stevanović najbolji je trener 2024. godine, u izboru “Vesti”. Mladi stručnjak, čiji su kvalitet mnogi osporavali naviknuti na već upisane medalje vaterpolista na svim takmičenjima, ali previdevši da su “delfini” pretrpeli podmlađivanje, predvodio je vaterpoliste u odbrani olimpijskog zlata. Nije bilo lako, ali je na kraju bilo slatko. Još jedan doček na čuvenom Balkonu, još jedno zlato vaterpolista. Za Stevanovića prvo, ali sigurno ne i poslednje.
