Kada sam imao dvadesetak godina, mislio sam da su oni preko 30 stari. Kada sam ja došao u tridesete, mislio sam da su stari oni preko 40 godina. Sada kada imam više od pedeset, konačno dolazim do ispravnog zaključka da starih uopšte nema – samo iskusnih.
Ako vam se desi da nešto zaboravite, nemojte misliti da je to loš znak, to je znak da postajete mudri. Naime, jedna od tajni uspeha u životu je spoznaja da su pametni svi oni koji dobro pamte, a još pametniji, odnosno mudri oni ljudi koji dobro zaboravljaju. Sve što smo zaboravili, realno nije ni bitno jer nema potrebe da se opterećujemo nepotrebnim mislima. Jednostavno i tačno, zar ne?
Iz nekog razloga ljude su generacijama učili da kada završe radni vek, kada dočekaju starosnu penziju, kada su manje-više stekli imovinu, da se njihovi životi bliže kraju. Upravo je suprotno, tada život tek počinje.
Put do pakla…
Do tada je bilo uglavnom maltretiranje obavezama, “životarenje“. Sada kada više ne morate da radite, da mislite na decu, kada imate slobodnog vremena, vi treba da počnete da živite. Nemojte da vas ubede u suprotno, čak ni oni koje volite, čak ni oni sa dobrim namerama, jer “put do pakla je popločan dobrim namerama“.
An Mari Robertson Mozis je bila svetski poznata slikarka koja je umetnošću počela da se bavi tek u 78. godini, a živela je više od 100! Poznati dizajner svetskog brenda Šanel je u 68. godini odlučio da smrša 41 kilogram kako bi mogao da bude model i da oblači odeću koju je voleo. Bio je jedan od najpoznatijih dizajnera, ikona mode i ostao aktivan do svoje 82. godine.
Katrin Đusten je bila domaćica do svoje šezdesete godine i tada počela uspešnu glumačku karijeru. Nagrađivana je značajnim priznanjima kao što su “Emi Avards“ za svoje uloge uključujući i ulogu u svetski poznatim “Očajnim domaćicama“.
Pukovnik nije odustao
Ipak, najpoznatija priča je vezana za 65-godišnjaka koji je kao penzioner živeo od socijalne pomoći u iznosu od 99 dolara mesečno, u starom automobilu, a koji je odlučio da promeni svoj život. Dugo je razmišljao šta može da ponudi i jedino šta je imao bio je recept za spremanje piletine. Odlučio je da ono šta voli pretvori u biznis.
Putovao je po različitim američkim državama u cilju da nekome proda svoj recept. Svakom vlasniku restorana koji je posetio je ponudio svoj recept za spremanje piletine besplatno pod uslovom da dobije mali procenat od prodaje.
Verovali ili ne, više od 1.000 restorana mu je reklo ne, ali on nije nikada odustao jer je verovao da je njegov recept nešto posebno. Odbili su ga tačno 1.009 puta pre nego je jedan vlasnik pristao da proba njegov recept i prihvati njegovu ponudu.
Reč je o pukovniku Sandersu, osnivaču KFC-a koji je svojom upornošću u najboljim, poznim godinama, promenio način na koji svet jede piletinu. Šta vas sprečava da svoje iskustvo, svoju mudrost, svoje slobodno vreme i energiju pretvorite u nešto fantastično?
