Ko je stroži roditelj, vi ili vaša supruga? Prepoznajete li sebe u ćerkicama kad ste bili njihovih godina?
– Prepoznajem po temperamentu, po nestašluku i po tome što baš ne slušaju sve što im mama i tata kažu. Majka je stroža. Taman posla da ja budem stroži kad su devojčice u pitanju! Ali to je sasvim normalno, majka vaspitava, mora da se uspostavi disciplina i da se poštuje reč.
Ima li i kod vas u porodici one podele – jedno dete privrženije ocu, drugo majci?
– Ne znam… Obe vole mamu na jedan način, a tatu na drugi. To je ista ljubav, ne možeš reći ko koga više voli. Tata je tu za neke stvari, mama za druge. Umeju meni onako izokola da priđu kad im nešto treba, i tada nastupa očinska ljubav (smeh).
Šta je to preko čega nikada ne biste mogli da pređete?
– Kad bi me neko uvredio na nacionalnoj ili verskoj osnovi, kad bi me povredio duhovno i psihički, moj ego i mene kao čoveka. Mislim da takve stvari ne bih oprostio. Na primer, ljudi se potuku, pa se posle izmire, ali kad bi mi uradio nešto zlo što bi ušlo u dno moje duše, takav čovek bio bi precrtan. To se kod mene teže prašta nego išta materijalno.
