Zahvaljujući donacijama dobrih ljudi iz naše dijaspore, mahom čitalaca “Vesti”, a delimično i uz pomoć retkih dobrotvora iz ovog kraja, usamljene i bolesne starice sa Golije, Rogozne i Peštera imale su, još početkom oktobra, ogrev, hranu, sredstva za higijenu, lekove i mirno su mogle da čekaju zimu.
Pomoći su se nadale i ove godine. I mada smo svim dobrim ljudima, a posebno pratiocima našeg Humanitarnog mosta, uputili apel da nemoćnim staricama pomognu i ove jeseni, jer bez pomoći čitalaca “Vesti” ne mogu dočekati proleće, za razliku od prošle godine, odziv je iznenađujuće slab, a strah i briga nemoćnih baka su sve veći.
Samo delimično i privremeno (za mesec-dva dana) zbrinute su Miljojka Aksentijević iz Žunjevića na Rogozni i Feha Ćosović iz zabitog sela Braćak na Pešteru, prva sa 175 evra, druga sa 150 švajcarskih franaka. Preostale, Kata Bašić, Stana Minić i Kimeta Grišević, sada su ozbiljno zabrinute.
– Do sada mi je lepo vreme išlo naruku. Preko dana nisam ložila, a uveče sam se nekako snalazila. Ali, kako čujem, dolaze kiše, studen i snegovi. Ne znam kako ću ih ovako stara, bolesna i nesposobna preživeti, jer još ništa nisam spremila. Nemam ogrev, zalihe hrane su minimalne, ne mogu da kupim lekove. I to malo struje što sam trošila još nisam platila, pa mi prete isključenjem. Bog zna šta me sve čeka – priča starica Kata Bašić iz zabitog Svilanova na Goliji i nada se da će joj dobri ljudi, ipak pomoći da joj i ova zima bar delimično bude kao prošla.
Iste brige muče i baku Stanu Minić iz još zabitijeg Dragočeva na Rogozni koja godinama živi sama i preživljava zahvaljujući donacijama čitalaca “Vesti” i pomoći (uglavnom u hlebu i brašnu) bližih rođaka i retkih komšija iz sela.
– Nikakva primanja nemam, jedva se krećem i ništa ne mogu da radim. Skoro deceniju i po izdržavaju me rođaci iz Novog Pazara, koji mi povremeno pošalju (preko poštara Rada Jokovića) ili lično donesu ponešto od hrane. Svojim donacijama mnogo su mi pomogli i dobri ljudi iz inostranstva: da spremim drva za zimu, kupim šporet, krevet i televizor, platim dug za struju i obezbedim se najpotrebnijim lekovima – priča, sva u strahu, baka Stana Minić i dodaje:
– Najgore je što će već posle prvih obilnijih kiša i snegova moje Drgočevo, a i znatan deo Rogozne, biti odsečeni od sveta. Tada danima nema žive duše u selu, i po mesec-dva dana ne vidim čoveka. Dešava se da mi vukovi noću zavijaju ispod prozora, a nemam kome da se obratim i požalim, niti sa kim da progovorim. Kad bi samo obezbedila ogrev, neki džak brašna (sama mesim), koji litar ulja, mleka, kafu, lekove… Uprkos godinama borila bih se da dočekam bar još jedno proleće.
Naglašava ova starica koju su, poput mnogih drugih usamljenih i bolesnih duša, opština i država ostavile da se snalazi kako zna i ume. A mnogi često umiru u samoći bez ikoga svog.
Bespomoćna i Kimeta
Potpuno nespremna i bespomoćna zimu čeka i starica Kimeta Grišević iz okoline Belih Voda kod Novog Pazara. Za razliku od Kate Bašić, Stane Minić, Miljojke Aksentijević i Fehe Ćosović ona je na padinama Golije i nešto je bliža asfaltu, ali je takođe godinama sama i bez najosnovnijih uslova za golo preživljavanje.
– Zahvaljujući lepom vremenu u oktobru danima sam brala šipurak i kleku koje su preuzimali neki otkupljivači iz Novog Pazara i pošteno mi plaćali. Uspela sam da zaradim 150 evra i kupim dva metra drva, malo zejtina i brašna i neke najpotrebnije lekove. S time ću moći da živim jedno mesec dana, a potom: kako Bog da. Nadam se da će mi neko pomoći i da neću skapati od gladi – ističe Kimeta uz zahvalnost svima koji su joj poslednjih godina pomagali.
Preživljava uz pomoć komšija
U velikim nevoljama je i starina Dušimir Vuksanović jedini žitelj zabitog sela Pačevina u podnožju Golije. On je dugo bio šlogiran i nepokretan i sam Bog mu je, kaže, produžio život, a čitaoci “Vesti” svojevremeno su mu pomogli da se oporavi i stane na noge. Dugo u rukama nije imao ni jedan jedini dinar, niti evro. Da bi preživeo komšije iz susednih sela povremeno mu donesu po koji hleb, mleko ili kuvano jelo.
– Svi ovi ljudi su nekada bili dobri domaćini, država ih je odavno otpisala, starost, bolest i bespuće im više ne dozvoljavaju da rade i zarade – objašnjava humanitarac Hido Muratović i apeluje na sve dobre ljude da im pomognu.
