Sportisti treba da budu plaćeni za svoj posao. Ne preplaćeni, ali da dobijaju ono što im je obavezano ugovorom – svakako. Ipak, jasno je da živimo u teškim vremenima kada srpski sport više nije na "državnoj sisi", kada ljudi iz privrede imaju druge prioritete… Košarkaški klub Partizan već godinama jedva sastavlja kraj s krajem, iz godine u godinu kreće od nule, sa praktično novim timom u odnosu na prethodnu sezonu. To će biti još izraženije ove godine, pošto su crno-beli ostali bez nekolicine ključnih igrača. Ali, nije samo to muka Partizana, već i dug koji ima prema nekadašnjem igraču, Slovencu Jaki Klobučaru. Zbog toga je srpski šampion ponovo pod blokadom, ne može da registruje košarkaše iz inostranstva.
Međutim, ima i onih koji od Partizana ne traže dug. Tačnije, onih koji su Partizanu oprostili dug. Jedan od njih je i Francuz Žofri Lovernj, doskorašnji kapiten crno-belih. Punu igračku afirmaciju Lovernj je stekao upravo u Partizanu odakle je i regrutovan za nacionalni tim svoje zemlje i postao standardan u njemu. Upravo zbog toga Lovernj ponavlja da mu ne pada na pamet da tuži Partizan:
– To se nikada neće dogoditi! Dali su mi onoliko koliko sam hteo. Nisam želeo da uzimam sve!
Zašto kad ste profesionalac?
– Jesam, ali Partizan je uradio sve za mene. Zahvaljujući njemu, sada imam veliki ugovor u Himkiju, koji nikada ne bih dobio da nije bilo crno-belih. Imam toliko lepih uspomena i budite sigurni da nikada neću tražiti novac od Partizana. Dobio sam to što sam dobio. Meni je i to dovoljno!
Na konstataciju da je reč o ljubavi, Lovernj je uzvratio:
– Naravno, to je to!
Ukoliko su ga do sada "grobari" voleli i obožavali, ne znamo koju reč da upotrebimo za ono što će prema Lovernju osećati posle ovih reči?
