Među teglama ajvara – srpskog kavijara, turšije, paprike, džemova, slatkog, kompota, nalazi se i preventiva i lek za mnoge bolesti. Ali nije svaka zimnica zdrava.
Zdrava je samo ona koja se pravi kako treba. O tome šta je zdrava zimnica i koliko ona pomaže organizmu, pa čak i u vreme pandemije korona virusa, pričao je nutricionista Predrag Nenadić za RTS.
– Hrana je lek ako se pravilno koristi, ali takođe može da bude i štetna, da ne kažem otrovna. Zbog toga treba voditi računa šta se jede. Kada se pravilno spremi, zimnica ne gubi ništa od svojih hranjivih vrednosti, dobija probiotičke osobine.
Zdrava zimnica
Zimnica nudi dosta zdravstvenih dobrobiti, ali samo ona koja je fermentisana, objašnjava Nenadić. Tajna čuvanja zdravih osobina povrća i voća upravo je fermentacija.
Fermentisane namirnice obezbeđuju organizmu zdrave bakterije koje su mu neophodne radi uravnotežavanja crevne flore. Najvažnija stvar kod zimnice jeste to što su fermentacijom sačuvani vitamini i enzimi u hrani.
– Najbitniji su enzimi. Oni su varnice života. Oni učestvuju u svim metaboličkim procesima u našem organizmu. Njih unosimo samo svežim voćem i povrćem i veoma su termolabilni, što znači da nestaju i pri malom porastu temperature. Zimnica, kad se pravilno spremi, ona ništa ne gubi od svojih nutritivnih vrednosti. Ona ih sve zadržava. Pored toga, dobija nešto novo. Dobija te probiotičke osobine koje su veoma bitne. Zbog toga je fermentisana zimnica mnogo bolja i zdravija od pasterizovane – kaže Nenadić.
Nekada se zimnica konzervirala tako što se dodavalo prirodno jabukovo sirće. Takođe se stavljao ren, beli luk, peršun, ruzmarin, bosiljak… Sve to je prirodno bilje koje ima izražene prirodne antimikrobne osobine.
Zimnica koja nije zdrava
Danas smo sve to zamenili hemijskim sredstvima. Tako se danas preterano koristi vinobran, kao i konzervansi u preteranoj količini što sve donosi štetu našem organizmu.
Mnogi danas spremaju zimnicu pasterizacijom. To, smatra Nenadić, nije dobro jer ta hrana nama ne može da bude od koristi. Pasterizacijom se, naime, uništavaju svi vitamini i enzimi. Minerali se ne uništavaju, ali oni bez vitamina i enzima ne znače ništa.
Kada iz dana u dan putem hrane mi trujemo svoj organizam, nismo ni svesni da će jednog dana to da proizađe u bolest.
– Po jednom kilogramu povrća ne sme da se stavi više od jednog grama konzervansa ili 0,5 grama vinobrana. To je i zakon. Ako se stavi više, onda takva zminica stvara zdravstvene probleme kao što su glavobolja, umor, nesanica… – upozorava Nenadić.
