Pevačica Marina Visković važi za jednu od najtraženijih pevačica na domaćoj sceni i, osim glasom, publiku je osvojila i atraktivnim izgledom. Ona je govorila o raskidu desetogodišnje veze, planovima za majčinstvo i karijeru, estetskim zahvatima, ali i o finansijama, na koje, kako kaže, nije ponosna.
Da nisi pevačica, šta bi bila?
– Uh, pojma nemam. Zapravo, ne znam šta bih bila pre. Širok spektar kreativnih zanimanja je u mojoj sferi interesovanja. Sve što nema veze sa finansijama, knjigovodstvom ili računovodstvom moglo bi da bude moje zanimanje. Sa parama nikada nisam znala. (smeh)
Jedna si od naših najplaćenijih pevačica. U šta investiraš novac?
– U haljine, torbe, cipele… Ceo moj štek je u krpama, zapravo. Nikada u životu nisam uštedela ni 200 evra.
A da prodaš krpe? Ionako si većinu stvari obukla samo jednom?
– Ne mogu čak ni to, jer ja sve pokvarim i upropastim. Od jednog nošenja ili pukne šav, pocepa se materijal, isfleka se… Stalno me saradnici kritikuju zbog toga, ali ja sam takva. Ne vezujem se za materijalne stvari i nisam pažljiva prema njima. Nemam osećaj ni prema automobilima, ni prema torbama, cipelama… Sve to akam, kako se žargonski kaže, i ništa ne čuvam. To bih volela da promenim kod sebe. Evo, od Nove godine ću to raditi. (smeh)
Dokle si stigla sa studijama psihologije?
– Na četvrtoj sam godini. Planirala sam da se aktiviram tokom karantina i malo više učim, ali nisam uspela. Bila je idealna prilika da završim fakultet, ali su svi putevi vodili u studio.
Koliko ti fakultet pomaže da središ svoj život, a koliko da posavetuješ svoje prijatelje?
– Mislila sam da ću pomoći sebi, ali sam videla da meni pomoći nema. (smeh) Za druge si uvek pametniji, za sebe nisi. Super mi je išao faks, ali sam ispala iz štosa. Ne planiram da se time bavim, ali zbog sebe želim da imam tu diplomu u rukama.
Da li se kaješ zbog nečega u životu?
– Kajem se što nisam naučila da čuvam pare. To je jedina stvar zbog koje žalim.
Da li žališ što nisi rodila dete?
– Ne žalim. Obožavam decu i mislim da ću biti sjajna majka, ali nikada nisam žalila što se to nije desilo ranije. Mislim da će sve doći kada za to bude vreme.
Trpiš li pritisak okoline, roditelja, prijatelja…?
– Roditelji se stalno žale i kažu mi: “Čuvamo pse umesto unučića”, ali ja stvarno mislim da sam još mlada. Imam 32 godine i smatram da su se vremena promenila. Osećam se sjajno u svojoj koži.
Nedavno si raskinula vezu od 10 godina, a izgledaš odlično. Da li se pronalaziš u tekstu Cecine pesme: “Najbolje izgledam kad se najgore osećam”?
– Ne. Ja loše izgledam kad se loše osećam. Generalno, sada se osećam odlično i nadam se da se to oslikava, a što se raskida tiče, prošlo je već dosta vremena. Prebolela sam.
