“Nije isključeno da Priština formira kosovsku pravoslavnu crkvu”

Hadži Marko Vujičić

Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da u kosovskoj javnosti postoji dominantan diskurs postojanja imaginarnog kosovskog kulturnog nasleđa, da se u sećanjima, u svesti ljudi izbriše sećanje na srpsko prisustvo na ovim prostorima.

Komentarišući najave iz Prištine da još jednu pravoslavnu crkvu na Kosovu, ovoga puta u selu Gornji Strmac, proglasi za rimokatoličku, Gudžić je ocenio da nije isključeno da se u perspektivi, Priština odluči na neku egzibiciju formiranja kosovske pravoslavne crkve.

– Dominantan diskurs u kosovskoj javnosti poslednjih godina, decenija, jeste postojanje imaginarnog kosovskog kulturnog nasleđa, ne srpskog, ne pravoslavnog. To govori da nije dovoljno bilo albanskim ekstremistima da unište srpske crkve i manastire već je potrebno u javnosti plasirati jednu tezu, jedan diskurs o tome da je to zapravo kosovsko kulturno nasleđe, da se u sećanjima, u svesti ljudi izbriše sećanje na srpsko prisustvo na ovim prostorima. Nije isključeno da se u perspektivi Priština odluči na neku egzibiciju formiranja kosovske pravoslavne crkve po uzoru na nešto što su pokušali i što rade u Crnoj Gori ili što su u prošlosti radile ustaše u NDH – rekao je Gudžić.

Dodaje da je to nešto što nas očekuje.

– U albanskojh naučnoj javnosti je čak u istoriji dominantan jedan narativ da su Srbi u 12. veku okupirali područje današnjeg Kosova i Metohije i da su na temeljima albanskih crkava i manastira gradili svoje crkve i manastire, pa je tako pre par godina udruženje istoričara iz Visokih Dečana izašlo sa tom teorijom da su Visoki Dečani zapravo sagrađeni na temeljima albanskog hrama. U Novom Brdu je tadašnji premijer Ramuš Haradinaj izjavio da je to drevni albanski grad Artana, konstruiše se jedna konstrukcija, jedan diskurs o nekom drevnom istorijskom Kosovu – dodaje Gudžić.

Gudžić upozorava da srpska zajednica u perspektivi može da se suoči sa još većim problemima prisvajanja srpske kulturne i duhovne baštine.