Prema oceni Fiskalnog saveta, linearnim smanjenjem zarada u javnom sektoru za 10 odsto ostvaruju se osetne uštede, ali to još neće biti dovoljno da se u kratkom roku uspostavi održivi novi državnih izdvajanja za zarade.
On je precizirao da će približno polovina od 400 miliona evra biti ušteda od penzija, a polovina od plata, ali je ocenio da je znatno veći teret na platama, jer su izdvajanja za penzije znatno veća.
"Fond plata je smanjen za 10 odsto, a fond penzija je, i pored oštre progresivnosti, smanjen za svega pet odsto", rekao je Petrović, ističići da su izdavanja za penzije i nakon smanjena iznad održivog nivoa.
"Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", rekao je predsednik Fiskalnog saveta Srbije.
"Doslednom primenom drugih mera, pre svega smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, u naredne tri godine mogao bi da se dostigne održiv nivo izdvajanja iz budžeta za plate", naveo je Fiskalni savet u saopštenju podeljenom novinarima.
"Sledi povećanje PDV"Smanjenje plata i penzija su iznuđeni ekonomski potezi, a ne ekspertski, hrabri i politički, kakvim se predstavljaju javnosti, jer se neostvareni prihodi budžeta nadomešćuje "štednjom", saopštili su udruženi sindikati Srbije "Sloga". "Ovim je potpaljen fitilj socijalnih tenzija koje će u narednom periodu uslediti, jer su plate i penzije u Srbiji za većinu stanovništva odavno ‘socijala’, a to će samo doprineti nastavku pada životnog standarda, daljem siromašenju stanovništva i neće doneti željene rezultate", navodi se u saopštenju "Sloge".
Prognoza tog sindikata je da će Vlada Srbije ubrzo "posegnuti i za drugim mehanizmima fiskalnog prilagođavanja, poput povećanja PDV-a". |
Fiskalni savet je naveo i da nivo umanjenja penzija nije optimalan jer se dobijaju relativno male uštede.
"Nakon umanjenja, penzije će ostati na nivou koji je znatno viši od ekonomske mogućnosti privrede da ih finansira", navodi se u saopštenju.
Fiskalni savet je istakao da je smanjenje plata i penzija prvi korak za izbegavanje krize javnog duga, ali da je uz to neophodno i rešavnje problema javnih preduzeća i državnih banaka, smanjenje sive ekonomije i srpovođenje strukturnih reformi.
"Rastući fiskalni deficit i javni dug ukazuju na to da je trenutno stanje javnih finansija u Srbiji neodrživo. Dodatni problem koji preti da potpuno uništi javne finasije Srbije je neuspešno poslovanje javnih preduzeća i državnih banaka", naveo je Fiskalni savet.
Zbog svega toga, dodaje se, potreban je potpuni zaokret u vođenju fiskalne politike, ali i upravljanju javnim preduzećima i bankama jer je alternativa kriza javnog duga, a to znači pad BDP od oko 10 odsto, visoka inflacija, deprecijacija dinara i veliki pad životnog standarda.
Fiskalni savet je naveo da usvojeni rebalans ukazuje na to da će stvarni deficit budžeta Srbije u 2014. iznositi oko 300 milijardi dinara, iako je u samom rebalansu prikazana njegova znatno manja vrednost. Rebalansom budžeta formalno je predviđen deficit od 225 milijardi dinara. Fiskalni savet smatra da bi prilikom izrade budžeta za 2015. godinu trebalo da budu uključeni svi rashodi države i da budu jasno prikazani.
