Mada su u poslednjih nekoliko meseci naši čitaoci učinili sve da pomognu siromašnom Vučeti Raičeviću (60) iz zabitog sela Blato na Pešteru da izleči tešku bolest (tuberkulozu), da popravi svoj ubogi dom i da posle dve decenije života u mraku i samoći konačno dobije struju – smrt je bila brža.
Vučeta nije dočekao ništa od onoga o čemu je godinama sanjao. Preminuo je u svom trošnom kućerku. Njegovo beživotno telo pronašle su komšije iz susednog sela koje su ga i sahranile na seoskom groblju.
– Najpre smo ga snabdeli najneopohodnijim namirnicama, obuli, obukli i utoplili, a potom su mu čitaoci “Vesti” sa raznih strana sveta poslali oko 500 evra sa željom da već ovoga leta dobije toliko željeno svetlo, da se leči i da bar malo olakša surovu svakodnevicu. U očekivanju struje, koja je delimično “kasnila” zbog korone, a i zbog nezainteresovanosti sjeničke Elektrodistribucje, sa Peštera nam je stigla tužna vest. Vučeta je preminuo, a umesto za struju, novac koji su mu poslali naši čitaoci potrošen je za kovčeg i skromnu sahranu – kaže humanitarac Hido Muratović koji je često posećivao Vučetu i činio sve da promeni njegov preteški život.
Ostalo i za spomenik
Ostalo je još nešto od donacija da mu rođaci i komšije podignu skromni spomenik.
– Hvala svim dobrim ljudima koji su Vučeti slali pomoć i koji su želeli i pokušali da mu pomognu. Od sudbine i božije volje nije se moglo pobeći. Živeo je preteškim životom, a kada su stvari krenule na bolje, prerana smrt je sve prekinula – dodaje Muratović.
izgleda da smo svi preranorodjeni nekoliko godina jer sve dodje ali se malo sa nama vremenski razmimoilazi.