"U ukupnom prihodu prosečnog farmera u Evropskoj uniji, subvencije učestvuju 34 odsto, a u Srbiji četiri odsto", kazao je Kostić i naveo da su za 40 godina takvih podsticaja evropski farmeri izgradili ozbiljnu infrastrukturu koju srpski pljoprivrednici ne mogu da dostignu, a vlada sada još najavljuje smanjenje subvencija.
Kostić je kazao da se slaže da je način subvencionisanja po hektaru obradive površine nefunkcionalan i istakao da bi trebalo da se subvencije daju po proizvedenim količinama.
"Uspešniji proivođači trebalo bi da dobiju veće podsticaje", rekao je Kostić i dodao da, ako treba da se pomognu siromašniji poljoprivrednici, to ne treba da se radi preko subvencija Ministarstva poljoprivrede, već uz pomoć Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Kostić je objasnio da subvencije postoje u mnogim razvijenim i nerazvijenim zemljama i služe kao podsticaj poljoprivredi da bude produktivnija. On se založio za prodaju državnog obradivog zemljišta, navodeći da bi na taj način bila povećana produktivnost u poljoprivredi, otvorila bi se nova radna mesta i omogućila velika ulaganja.
"Država ima 400.000 hektara obradivog zemljišta u svom vlasništvu, za šta godišnje od zakupa dobija 56 miliona evra, a ako bi se to zemljište prodalo po trenutnim cenama, država bi dobila tri milijarde evra, što bi joj pomoglo da se ne zadužuje da bi finansirala infrastrukturne projekte", kazao je Kostić.
Po njegovim rečima, MK grupa ima prosečan rod kukuruza 12 tona po hektaru, dok je prosek u Srbiji sedam tona, a na oranicama u državnom vlasništvu četiri tone.
"Samo na većem prinosu u toj kulturu moglo bi da se dobije 330 miliona evra, ako bi oranice kojima gazduje država bile u privatnom vlasništvu", istakao je Kostić i dodao da njegova kompanija godišnje ulaže od 1.000 do 2.000 dolara po hektaru da bi povećala produktivnost. On je ukazao da Srbija ima više resursa koje ne koristi na pravi način.
