Jedni su zaduženi za prodaju rodoljubivih suvenira (sve na temu Srbije), drugi ih podržavaju, treći su im veselo društvo, a na pitanje ko su i odakle su, ovako se predstavljaju:
– Rade i Radmila Đurić, Dragana, Brajen i Adrijan Dimitrijević, Zoran Petrović iz Bariča, ja sam iz Zemun Polja, ja iz Šapca…
Na to Rade plete svoju priču:
– Sećam se deda Stojše iz Zemun Polja, on je pekao prase, a mi deca oko njega. Odrasli su pili rakiju i vino. Pošto smo do Badnjeg dana postili i na Badnji dan jeli ribu, a na Božić smo se prejedali, je li, morali smo sve da nadoknadimo – šali se Rade.
Tokom božićnih praznika po tradiciji vernike obraduje, a i lepo zaradi trio iz kombija parkiranog pred ulazom u hram Sv. Sava.
– Mi smo iz Rizine prodavnice Eurobalkan. Da ne veruješ, ispekli smo 180 prasića i 45 jagnjadi. Srbi su narod koji najviše voli meso – saopštavaju Aleksa, Ćube i Mica.
Posle nekoliko godina, kako opisuje, "božićnih gostovanja" u rodnoj Loznici, porodica Vlade Stefanovića, inače velikog aktiviste i predsednika dva udruženja, ravnogoraca i "Petra Prvog", opredelila se za ostanak u Parizu.
– Slavio sam s mojom Oliverom, decom Emom (11), Lenom (8), Vukom (5), Tinom (2) i društvom. Božićni ručak bio je carski. Pečenica stigla iz Srbije, poslao je ćale Milomir.
Isto se jede ovde i tamo
U hramu Sv. Sava su roditelji Miloš i Sanela Ćosić, a u naručju im Leo (3), Nina (14 meseci). Iz Bobova su, kod Svilajnca. Prepričavaju:
– Naravno, na Badnji dan se posti, a na božićnoj trpezi je sve mrsno. Spremila sam jela kao u de luks restoranu. Jelku smo kitili, ali su deca mala, jeste im intresantno, ali ništa ne razumeju. Iskreno, lepše se slavi kod nas, ovde nemamo uslove kao u matici, jedino sam se osvedočila da na Božić svi i tamo i ovde isto jedemo – referisala je Sanela.
