Autor knjige “Laži o sarajevskom ratištu”, general Radovan Radinović za “Vesti” kaže da su gnusna i bezočna laž navodi iz dokumentarnog filma “Sarajevo safari” da su stranci ilegalnim kanalima dolazili na front i sa srpskih položaja iz snajpera ubijali civile. General Radinović je bio vojni ekspert pred Haškim tribunalom za događaje u Sarajevu i oko njega tokom rata u BiH. Tribunal je prihvatio njegove ekspertize u procesima protiv predsednika RS Radovana Karadžića i komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, generala Stanislava Galića.
– Sarajevo je sve ove godine pogodna tema za satanizaciju Srba, a priča o bogatim strancima kojima su Srbi omogućavali da love ljude je medijski atraktivna i pritom podržava taj narativ o Muslimanima kao žrtvama. Namerno se prećutkuje da je najelitniji, Prvi korpus Armije BiH u Sarajevu u svakom trenutku rata imao između 10 i 12 brigada koje su često napadale iz civilnih objekata: od bolnica, preko škola i obdaništa do stambenih zgrada, a neretko upadali i u srpska sela – ističe general Radinović.
Na naše pitanje da li je u pripremi vojne ekspertize za potrebe Haškog tribunala naišao i na podatke koji se iznose u filmu slovenačkog režisera Mirana Zupaniča “Sarajevo safari”, general je nedvosmislen.
– Pripremajući se za haška svedočenja bukvalno sam pregledao svu vojnu dokumentaciju Sarajevosko-romanijskog korpusa, ali i peške prošao sve položaje ovog korpusa na sarajevskom ratištu. Zato odgovorno mogu da tvrdim ne samo da nije postojao nikakav dokument koji bi ukazao na mogućnost da se to dešavalo tokom rata, već je i u praktičnom smislu takav “safari” bio u domenu naučne fantastike. Zamislite kakva bi to poslastica bila za Haški tribunal da u toj priča ima i zrnca istine – ističe Radinović i otkriva neke, manje poznate podatke o upotrebi snajpera na sarajevskom ratištu.
– Praksa je da svaki streljački vod ima i formacijsko mesto “snajperiste”, ali za razliku od pripadnika Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS, pripadnici Prvog korpusa Armije BiH su imali posebne snajperske vodove i čete. To je bilo moguće zato što je sve vreme rata u delu pod njihovom kontrolom nesmetano radila fabrika namenske industrije iz perioda SFRJ “Zrak” koja je proizvodila vojnu optoelektronsku opremu, uključujući i optiku za snajpere. Srbi su u više navrata predlagali obustavu snajperskih dejstava, ali Muslimani nikad to nisu prihvatili, zbog čega je VRS pravila takozvane protivsnajperske “zavese” kako bi zaštitila ljudstvo i civile.
General Radinović kaže da je jedna od najvećih manipulacija da su Srbi pucali iz snajpera i granatirali grad tako što su držali Sarajevo u okruženju pozicionirani po okolnim brdima.
– Ta laž je i dalje dominantna mada činjenice govore sasvim suprotno. Muslimanske snage su držali brdo Hum neposredno iznad grada, a zatim u produžetku i brdo Žuč. Sa suprotne strane pod njihovom kontrolom je bilo i brdo Mojmilo koje se prostire gotovo do polovine grada. Srbi su držali Trebević i Radavu – položaj koji je gledao na Koševo. Često se čuje da su Srbi napadali sa Grbavice, ali se prećutkuje da je i ovo naselje bilo podeljeno, baš kao i samo Sarajevo – zaključuje general Radovan Radinović.
Srbi u Sarajevu
General Radovan Radinović podseća da je tokom rata, u Sarajevu živelo oko 150.000 Srba.
– Zar bi VRS gađala svoj narod ili dozvoljavala strancima da to čine. Nijednom civilu na čelu ne piše da li je Srbin, Hrvat ili Musliman. To su smešne stvari. Činjenica je da su Muslimani namerno dejstvovali iz civilnih objekata, bolnica, škola ili obdaništa i da bi zatim usledila reakcija VRS. U takvoj situaciji civilne žrtve su neizbežne i to su Muslimani odlično znali – naglašava general Radinović.
Kalibar i domet
General Radinović objašnjava i da su na sarajevskom ratištu pripadnici Prvog korpusa Armije BiH bili naoružani snajperima kalibra 12,7 milimetara koji im je omogućavao i duplo veći domet od snajpera koji su imali pripadnici VRS.
– Pripadnici VRS mahom su koristili snajpere u kalibru 7,62 sa maksimalnim dometom do hiljadu metara – kaže general Radinović.
Pitanja reditelju
U pokušaju da dobiju objektivnu informaciju “Vesti” su odmah kontaktirale autora filma, Mirana Zupaniča, redovnog profesora na Katedri za filmsku režiju Akademije za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani.
Između ostalog, upitali smo na osnovu kojih dokaza je snimio film o “lovu na ljude” u organizaciji oficira VJ i VRS, kako to da o ovoj temi nema informacija ni u Haškom tribunalu, ali i Sudu BiH, kao i da li se plaši da je izmanipulisan.
U kratkom odgovoru, Zupanič se zahvalio na interesovanju i obećao da će nam odgovoriti u najkraćem mogućem roku.
Odgovore još nismo dobili.
