"Zajedno smo sedeli, pognutih glava, pred u nekim trenucima razularenom domaćom publikom u Lincu i verovatno razmišljali zašto se ovo događa i šta nam je sve to trebalo", navodi Ničić.
"Razmišljali smo… može li se i dalje ovako?! To pitanje već nekoliko dana postavljam i sebi samome. Pozitivan odgovor koji bi me i dalje ostavio u našoj rukometnoj Vladi (UO RŠ) ne nalazim", naveo je on.
"Moje ljudsko dostojanstvo i savest mi ne dozvoljava da i dalje sedim u organu u kome imam pravo da kažem šta hoću, da nakon toga neko tumači šta sam hteo da kažem, a da unapred znam da postoji većina koja će uvek preglasati moje mišljenje i predlog, bez obzira na posledice takvog rada i preglasavanja", naveo je Ničić.
