Predsednik ratne vlade Milan Nedić ovako je govorio posle savezničkog bombardovanja Srbije na Uskrs 1944. godine:
"I Englezi, i Amerikanci su vam očito kazali, tukući vas strahovitom kaznom najtežih bombi, da ste na pogrešnom putu. Sve što ste želeli, o čemu ste sanjali i govorili: da dođu naši Englezi, dogodilo se. Eto, došli su vam i doneli su vam krvave darove, vama i celom srpskom narodu.
Pet puta Anglosaksonci bombarduju Niš. Tri puta Nikšić, a ti, moj beli grade, u jadnoj ludoj samoobmani veliš: neće nas Englezi.
Veruješ li i danas da tebe neće? Naši saveznici ti šalju Crnce i Kineze kao pilote da ti pokažu da je danas vek trgovine, da nema milosrđa, nema oproštaja.
Ti, Beograde, ipak veruješ da to nije istina, da ti to podmeće propaganda. Evo, sad vidiš žrtve tvoje lakomislenosti, žrtve tvoje zablude, tvoga naopako shvaćenog patriotizma. Svima više veruješ, veruješ kojekakvim belosvetskim izelicama, a sebi, svojima i svom rođenom ne veruješ.
Ne traži po svetu prijatelja jer ga nema, ne traži brata drugde već brata na srpskom mleku. Voli srpski narod i za njega se žrtvuj, ne za Engleze, Amerikance, Sovjete. Ni u tikvi suda, ni u strancu brata i druga".
