Ukupno 120 akademika, profesora, doktora nauka, advokata, ali i najuglednijih javnih ličnosti iz Srbije i Republike Srpske, obratilo se alarmantnim pismom međunarodnoj javnosti Apelom za zaštitu prava Radovana Karadžića, ukazujući da je prvi predsednik Republike Srpske u zatvoru u Velikoj Britaniji u potpunoj izolaciji podvrgnut nehumanim uslovima, maltretiranju stražara, ali i kršenju osnovnih ljudskih prava zbog čega “postoji mogućnost tragičnog ishoda”.
“Dr Karadžić se već neko vreme nalazi u potpunoj izolaciji, bez prava na kontakt sa porodicom. Navodni razlog je ‘citiranje njegovih političkih stavova u medijima od strane drugih osoba’. Iz kratkog poziva kćerki, saznali smo da je izložen psihičkom maltretiranju od strane zatvorskih službenika, ponižavanju svake vrste, da ne uzima hranu i vrlo je moguće da je otpočeo štrajk glađu.
Zatvor je porodici i prijateljima blokirao kartice, tako da niko ne može da mu uplati novac za hranu i telefon. Porodica ga još nije posetila zbog komplikovane procedure dobijanja viza, prevoza i ogromnih troškova za svega dva sata posete mesečno”, samo je deo iz pisma koje je poslato generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu, a prosleđeno i ambasadama najvećih država sveta u Srbiji.
Brane mu i lampu
Srpski intelektualci smatraju da je jedino pravno i humano ispravno rešenje da se prema Radovanu Karadžiću ispoštuje tretman određen odredbama rezolucija UN “Standardna minimalna pravila UN za postupanje sa zatvorenicima”, poznatije i kao “Pravila Nelsona Mandele”.
“Od dolaska u Veliku Britaniju, 21. maja 2021, dr Karadžić, iako zatvorenik UN, konstantno je tretiran kao britanski zatvorenik. Uskraćena su mu brojna prava koja je prethodno imao u okviru UN zatvorske jedinice u Hagu. Uprava zatvora odbija da mu omogući upotrebu kompjutera, čak dodatni izvor svetlosti (lampu). Sprečavaju mu se kontakti sa osobama za pružanje pravne pomoći i krši se svaka sloboda govora. Proceduralno obraćanje upravi zatvora i drugim pravnim instancama potpuno je onemogućeno”, navodi se u apelu koji su između ostalog potpisala 13 akademika, 29 univerzitetskih profesora, 55 doktora nauka, ali i brojne ličnosti iz sveta kulture, sporta i politike.
Karadžić, osuđen na doživotnu robiju, kaznu izdržava u zatvor na ostrvu Vajt, na jugu Engleske, a sagovornici “Vesti”, potpisnici ovog pisma, ističu da se kroz njegov slučaj reflektuje i “međunarodna pravda” kada je reč o Srbima koji su osuđeni pred Haškim tribunalom.
Akademik Kosta Čavoški ocenjuje da je reč o “bezobzirnom zlostavljanju”.
– Obrazloženje zašto je Karadžiću onemogućena komunikacija sa porodicom je besmisleno i pravno neutemeljeno. To je zapravo bilo traženje razloga da mu se život u zatvoru učini što težim. I to je razlog što smo se mi obratili svim međunarodnim institucijama pozivajući se na međunarodne pravne akte i dokazujući da sloboda mišljenja, uključujući i slobodu političkog mišljenja, čak ni u zatvoru ne može biti uskraćena – ističe Čavoški i dodaje da je Karadžiću onemogućeno čak i da ga posećuje sveštenik.
– Drugim rečima, u pitanju je bezobzirno zlostavljanje i uskraćivanje svih mogućih prava: od slobode govora do slobode ispovedanja vlastite vere. Verujem da je ovoliki broj uglednih ljudi koji je stavio svoj potpis na Apel i te kako dovoljan da bi se razumelo da je reč o alarmantnoj situaciji – zaključuje Kosta Čavoški.
Težak položaj
Mnogo oštrija je legenda srpskog fudbala Dušan Savić.
– Ovakav tretman dr Radovana Karadžića nažalost nije ništa novo već je samo nastavak onoga što je Zapad davno zacrtao, a to je uništavanje svega što je srpsko: od svakog Srbina, preko države do Srpske pravoslavne crkve. Zato i ne očekujem da će se išta bitnije promeniti na bolje u položaju dr Karadžića sem što će možda učiniti neki manji ustupak i to kako bi se lažno prikazali da su humani i da vode računa – ocenjuje Savić i objašnjava da se kroz alarmantan položaj u kome se našao prvi predsednik Srpske prelama i sudbina svih drugih Srba koji izdržavaju kazne izrečene pred Haškim tribunalom.
– Kroz slučaj dr Karadžića se zapravo prelama sudbina i svih drugih Srba koji su nepravedno osuđeni i sada robijaju zbog zločina koje nisu počinili. Karadžić je jedan od najvažnijih Srba u tim zatvorima i zato im je bitno da pokažu da ako njemu rade to što rade, da ovi drugi nemaju niti da se čemu nadaju, niti da bilo šta bolje očekuju – ističe Dušan Savić.
Nepravda
Akademik Čavoški navodi da je apsurdno što je Karadžiću onemogućeno da mu uplaćuju novac za zatvorsku kantinu.
– Na taj način on ne može da kupi ni najosnovnije stvari za ličnu higijenu, čak ni kartice za telefonske pozive. Uz sve to, od početka mu je onemogućena upotreba kompjutera čime je faktički onemogućen da se obrati bilo kojoj višoj instanci od upravnika zatvora. Pokazuje se da nije dovoljno što su se Srbi u Haškom tribunalu suočavali sa selektivnom pravdom već su i tako dodatno osuđeni na nepravedne uslove izdržavanja takve kazne – naglašava Kosta Čavoški. Pored Čavoškog, među 120 intelektualaca potpisnika su i Matija Bećković, Slavenko Terzić, Vasilije Krestić, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, bivši ambasador Srbije pri Unesko, Darko Tanasković, ali i nekadašnji šefovi diplomatija Vladislav Jovanović, Aleksa Buha i Živadin Jovanović. Protiv nepravde su se pobunili i proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica, dramski reditelj Ljubiša Ristić, kao i brojni književnici, glumci, advokati, političari.
Mandelina pravila
Standardna minimalna pravila UN za postupanje sa zatvorenicima, poznatija i kao “Mandelina pravila” usvojena su na prvom kongresu UN za prevenciju kriminaliteta i postupak sa prestupnicima, održanom u Ženevi 1955. a potvrđena od Ekonomskog i socijalnog saveta rezolucijama br. 663 C 31. jula 1957. i br. 2076 od 13. maja 1977. U uvodnom delu ovih “minimalnih pravila” jasno se propisuje sledeće:
“Ova pravila se primenjuju nepristrasno. Ne sme se praviti razlika u postupanju na osnovu neke predrasude, naročito s obzirom na rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko i svako drugo mišljenje, na nacionalno i socijalno poreklo, društveni položaj, rođenje ili bilo koji drugi položaj. S druge strane, potrebno je poštovati verska ubeđenja i moralna pravila grupe kojoj pripada zatvorenik.”
Privremena sloboda
Zbog činjenice da je dosadašnji predsednik Mehanizma Teodor Meron ukinuo praksu da svi osuđeni pred Haškim tribunalom budu prevremeno pušteni nakon dve trećine odslužene kazne, ali i čestih pritužbi Srba na uslove u kojima izdržavaju robiju, srpski intelektualci od nadležnih međunarodnih institucija i relevantnih tela Ujedinjenih nacija, a prvenstveno Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN traže da – shodno Povelji UN – “hitno i sveobuhvatno preispitaju odluke predsednika Međunarodnog rezidualnog mehanizma o premeštanju zatvorenika na izdržavanje kazne u druge zemlje i uskraćivanje puštanja nakon ispunjenih uslova, a koje se donose protivno važećim pravilima i međunarodnim standardima pravne zaštite zatvorenika”.
Zahtevi
Srpski intelektualci traže da se preispita odluka o upućivanju Karadžića u Veliku Britaniju, da se donese odluka kojom bi se u skladu sa “Mandelinim pravilima” premestio u zatvor najbliži njegovom prebivalištu, odnosno Republici Srpskoj.
Takođe, traži se i da mu se obezbedi lična bezbednost, pravo na slobodu izražavanja i veroispovesti, ali i siguran i nesmetan pristup informacijama, kao i neometan kontakt i posete sa članovima porodice i pravnim zastupnicima.
Dokazujući da su dosadašnje odluke naslednika Haškog tribunala, Međunarodnog rezidualnog mehanizma donete u potpunoj suprotnosti sa aktima Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN, u apelu se traži “uspostavljanje stalnog i efikasnog nadzora” nad Mehanizmom od strane najviših organa Ujedinjenih nacija.
