Albanski teroristi su 22. juna 1998. godine organizovali i izveli otmicu osam belaćevačkih rudara i jednog njihovog slučajnog saputnika, a kidnapovanja su počela mesec dana ranije, 17. maja, kada je otet vozač u rudniku Belaćevac Žarko Spasić.
Predsednik Udruženja stradalih na Kosovu i Metohiji Nataša Šćepanović istakla je da je otmica belaćevačkih rudara sa njihovih radnih mesta označila početak egzodusa i etničkog čišćenja Srba na prostoru Kosova i Metohije.
Ona je na konferenciji za novinare ocenila da to što za otmicu ovih ljudi do sada niko nije odgovarao, kao ni za ubistva, uništavanje imovine i čitave jedne nacije, predstavlja višestruko kršenje ljudskih prava i međunarodnih povelja i deklaracija koje ta prava garantuju.
Šćepanovićeva je pozvala sve nadležne institucije, i domaće i međunarodne, da pokrenu zajednički mehanizam da nestali budu pronađeni, a zločinci kažnjeni.
Pomoćnik direktora Kancelarije za nestale Vlade Srbije Vesna Bošković rekla je da se na prostoru Kosova i Metohije oko 530 Srba i nealbanaca vodi kao nestalo.
Boškovićeva je ukazala da se Kancelarija suočava sa velikim poteškoćama u pokušajima ekshumacije srpskih žrtava na Kosovu i Metohiji.
Ona je navela da je proces ekshumacije lokacije na kojoj su, kako se smatra zakopani belaćevački rudari, počeo 2008. godine – tek dve godine, posle dobijene informacije.
Ekshumacija je prekinuta samo dva dana pošto je počela, jer je došlo do urušavanja i požara, koji je izbio pod neutvrđenim okolnostima.
Brat jednog od otetih rudara Milorad Trifunović rekao je da su porodice odmah obavestile i Međunarodni komitet Crvenog krsta i srpske vlasti koje su u vreme otmice imale nadležnost nad prostorom Kosmeta, kao i strane ambasade u Beogradu.
"Obratili smo se i Fondu za humanitarno pravo, ali smo tamo doživeli velike neprijatnosti, posebno od Nataše Kandić", rekao je Trifunović.
