Kada su, kao što se sećate, Josipa Visarionoviča savetovali da je Vatikan jak i da bi Sovjetska Rusija trebalo da se malo otvara prema Svetoj Stolici, Staljin je ledenom logikom upitao: "A, koliko taj papa ima tenkova"?
Vladika raško-prizrenski Artemije je lovio miševe na Kosovu i to ga je -prividan paradoks- upravo koštalo cele eparhije. To mu neo-drugovi u Beogradu nisu mogli oprostiti. Sevnula je satara, a cela scena kao da je preslikana sa engleskog dvora kada je Henri Osmi, do besa iritiran poraslom popularnošću svog vrhunskog sveštenika, kardinala Vulzija, ispustio onaj istorijski vapaj: "Ima li ikoga u ovom mom Kraljevstvu ko bi me otarasio ovog nezgodnog sveštenika". Našlo se. I Vulzija je popila noć u Kenterberijskoj katedrali.
Nezgodnog sveštenika na Kosovu je – bez obzira da li je knjigovodstvo u Gračanici vođeno po svim birokratskim propisima -trebalo, dakle, odstreliti. Pa i po cenu ove depresivne šizme sa koloritnim prizorom rvanja monaha pred vratima manastira. Ali, ako mislite da je saga o nezgodnom svešteniku samo incident i priča sama za sebe, uveliko ste promašili temu.
Nedavno su dve masonske lože, Velika francuska Loža Orijenta i njena briselska sestra, odlučile da izađu iz polumraka i pismeno zatražile da formiraju svoj lobistički biro u centrali Evropske Unije. Misija: suzbiti uticaj religije u institucijama EU.
"Velika bitka mora da odmah počne, izgubljeni teren mora da ponovo osvojimo, vreme je da masoni preuzmu inicijativu u institucijama Unije… Reč je o bici koju će će morati da vodi laicizam i sekularizam protiv konfesionalizma", izgovorio je Marsel Konrad, deklarisani mason u Evropskom Parlamentu. Žan Mišel Kijarde, bivši veliki majstor francuske Velike Lože Orijenta, precizira stvar do kraja ("L’ Soar" 17.februara):"Evropa se mora prisiliti da prihvati univerzalnu ideju Prosvetiteljstva – ideju da su ljudi samo građani, da su ljudi u Evropi građani Evrope pre nego što su Jevreji, Crnci, Marokanci, homoseksualci, heteroseksualci"…
Nova, javna, masonska kota u EU će, veli Konrad, širiti tu ideju građanskog, u kojoj nema mesta za nacionalno. Sa malo metafore pojašnjeno – Srbin će morati prvo da bude Šengenistanac pa ako mu šta preostane može onda da bude pomalo i Srbin.
Destrukcija nacionalne države – kada se sve ovo lepo prevede – je terminalna stanica ideološke konkviste globalizma i masonerije, kojoj fetiš super države EU daje potrebni geo-institucionalni prostor.
U slučaju Srbije taj zadatak je mnogo teže obavljati bez prethodne razgradnje vezivnog tkiva nacije -SPC.
Za svaka dva zdrava oka u glavi, ekskomuniciranje "nezgodnog sveštenika" na Kosovu je, dakle samo regionalni segment globalsitičko-masonskog projekta razgradnje nacionalnih država metodom razaranja njihove nacionalne duše. Ovo što sada gledamo je, stoga, epizoda u kojoj je lokalna masonerija – koja u Beogradu seže sve do političkog vrha – obavila zadati zadatak i sada može mirno da salutira Briselu: misija je izvršena; monasi se tuku; probušili smo i Sinod; a i mačak koji je lovio naše i vaše miševe stavljen je pod sigurnu šapu.
