Da su u hrvatskom Imunološkom zavodu pretpostavili kako bi "Novartisova" vakcina protiv svinjskog gripa mogla da deluje na srpske lidere, ne bi je, kao ovlašćeni distributer za region, prosledili Beogradu.
S druge strane, da su ministar zdravlja Tomica Milosavljević i ostali promoteri pelcovanja Srba sagledali baš sva (ne)željena dejstva te vakcine, pitanje je da li bi skinuli Tadića do potkošulje i uvalili mu spasonosnu zaštitu od vrućice i grudobolje.
Jer, čim je 30. decembra primio vakcinu, predsednik Srbije je odmah počeo da oseća njene efekte i već sledećeg dana pozvao premijera Cvetkovića i rekao mu: Slušaj Mirko, muka mi je, sit sam, bre, sebe samog, ajde aktiviraj tu kontratužbu protiv Hrvatske!
Nikako drugačije osim (ne)željenim dejstvom vakcine, ne može se objasniti preokret u glavi Tadićevoj koji je samo nekoliko dana ranije, 24. decembra, na sastanku sa predstavnicima Srba iz država nastalih na ruševinama Juge, rekao da će Srbija "još malo sačekati" pre nego što tužbu protiv Hrvatske uputi Međunarodnom sudu pravde.
Objasnio je i da treba "raditi postepeno i mudro jer se tako može ostvariti uspeh, kao što je to bio slučaj sa podnošenjem kandidature za članstvo u EU ili viznom liberalizacijom". Podsetio je i na svoj "generalni princip", a to je "da se pitanja građanskih prava i prava hrvatskih i srpskih građana rešavaju u procesima koji nemaju duboke implikacije za naše međudržavne i međunacionalne odnose".
Tako je, sedam dana pre isteka prošle godine, zborio Boris, sedeći u Beogradu između dva Milorada iz rasejanja – Dodik ga je ohrabrivao, a Pupovac ("Srbima u Hrvatskoj najmanje je potrebno oživljavanje rasprave o genocidu") odvraćao od podnošenja kontratužbe.
A onda je došao četvrtak, 31. decembar kada je Vlada Srbije odlučila da haškim sudijama podnese odgovor na tužbu, kao i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995.
Vakcina je, dakle, delovala. Tadić se sve više preznojavao prizivajući u sećanje svoje izvinjenje Hrvatima iz juna 2007. dato u intervjuu za Hrvatsku televiziju: "Svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici moga naroda, upućujem izvinjenje i preuzimam za to odgovornost". Setio se i izvinjenja kosovskim Albancima, nije zaboravio ni da se ispričao Bošnjacima zbog srpskih zločina u BiH.
Umoran od tolikih izvinjenja, predsednik Srbije požalio se u drugoj polovini oktobra nemačkom "Veltu":
– Žalosno je što se ostali predsednici nisu ispričali za krvoprolića i užase počinjene nad Srbima. Odbijam ulogu zločinca koja je namenjena Srbiji. Na prostoru zemalja nastalih raspadom Jugoslavije vodio se građanski rat u kojem su svi učestvovali- zaključio je srpski predsednik.
Nešto ranije, krajem septembra sa Foruma svetskih lidera u SAD-u Tadić je pozvao političke predstavnike Bošnjaka u BiH da se ispričaju Srbima za zločine, ponovo podsetivši kako je "jedini predsednik neke balkanske države koji se izvinio drugim narodima".
Progledao! Ali, to ne znači da opet ne može da zažmuri.
