Mladih više nema u tim selima. Ostali su samo stariji ljudi od kojih mnogi i po deset godina nisu bili kod lekara, zbog čega im je pored zdravstvene potrebna i svaka druga pomoć.
Miloš Pejčić je završio prošle godine Medicinski fakultet u Nišu i položio državni ispit, a dok na birou čeka posao odlučio se da se priključi Udruženju "Lužničke rukotvorine" iz tog mesta na jugoistoku Srbije kako bi pomogao starim i iznemoglim ljudima u svom zavičaju.
"Postoje ljudi gore koji deset i više godina nisu išli kod lekara jer nemaju ni sredstva ni mogućnost, pa im ova pomoć dosta znači. Savetujem ljude da redovno uzimaju lekove ukoliko imaju propisanu terapiju, izmerim pritisak… Ljudi su gore stari. Omladine nema nigde. Svi su napustili sela i baš je teško da se živi. Prosečna starost tih ljudi je 70 godina", kaže Pejčić za Radio Slobodna Evropa (RSE), i ističe: "Pošto sam na birou i čekam posao hteo sam da se bavim nečim što me ispunjava, a to je pomaganje ljudima. Čuo sam za udruženje Lužničke rukotvorine koje pomaže starim i iznemoglim licima pa sam se prijavio da volonterski pomognem dok čekam posao na birou."
Karolina Stamenković, predsednica Udruženja "Lužničke rukotovorine" kaže za RSE da je malobrojnim preostalim ljudima u udaljenim planinskim selima neophodna zdravstvena pomoć do koje teško dolaze.
"Mi smo uvideli da je velika potreba za lekarima u tim selima, jer stvarno ljudi nisu u mogućnosti da dođu do Babušnice, jer nemaju ni novca niti ima puteva i autobuskih linija. Miloš nam se sam javio da nam pomogne u našim akcijama u planinskim selima i taj njegov postupak je veoma značajan. Brzo smo se uverili koliko je važno što je on u našem timu jer ljudi jedva čekaju da razgovaraju sa njim, da mu se požale ne svoje bolesti, zatraže savet i informišu se o bolesti koja ih muči", kaže Stamenković.
Jedna od stanovnica ovog kraja, koja sa nestrpljenjem očekuje svaki dolazak doktora Miloša Pejčića, je Milana Todorović iz sela Radošin.
"Mi smo svi ljudi i žene u Radošinu, svi preko 70 godina starosti. Do lekara ne možemo da stignemo lako jer smo od Babušnice udaljeni 25 kilometara. Uglavnom smo svi bolesni i nemoćni da pomognemo jedni drugima jer u selima ima samo po dvoje troje ljudi. Da nije ovog mladića doktora da nas obilazi mi ne bi smo mogli nigde jer smo stari, bolesni i nemoćni. Ja sam bolesna od dijabetesa, operisala sam se, bole me noge…", priča Milana.
Ona navodi da je život u planinskim selima težak i surov, pogotovu za stare ljude koji su praktično prepušteni sami sebi, jer su se mladi odavno iselili iz ovih krajeva.
"Kako živimo? Ne znamo gde ćemo. Tu smo se rodili, tu ćemo i da umremo. Uslovi su veoma loši. Nema mladih, deca su otišla i taj mladić nam mnogo znači jer je stvarno vredan i hoće da nam pomogne. Kontroliše nas i savetuje, još kada bi mogao i recepte da nam piše pa da ponekog pošaljemo u Babušnicu da nam uzme lekove, bilo bi još bolje", tvrdi Todorović.
Zbog svega toga, tim ljudima je svaka pomoć dobrodošla, pa pored zdravstvene zaštite, volonteri iz Udruženja "Lužničke rukotvorine" najugroženijima pružaju i druge vidove pomoći, poput nabavke hrane i pripreme drva za zimu.
