Najveće jezero na svetu imalo je zapreminu 10 puta veću od svih današnjih slatkovodnih i slanih jezera zajedno. Kako je onda nestalo?
Donedavno, se nije mnogo znalo o najvećem jezeru u istoriji Zemlje. Površinom je bilo mnogo veće od današnjeg Sredozemnog mora i prekrivalo je oblast od današnjih Alpa, iznad Italije, do Kazahstana u centralnoj Aziji. Postojalo je, otprilike, pre 10 miliona godina i zvalo se – Paratetis.
Kako je ono nastalo i kako se desilo da jezero tolike površine gotovo potpuno nestane? Šta se desilo sa biljnim i životinjskim svetom koje je u njemu živelo? Naučnici sada imaju dve nove studije!
Sudarom tektonskih ploča koji se desio pre otprilike 12 miliona godina, nisu nastale samo planine u centralnoj Evropi – stvorilo su najveće jezero koje je svet ikad video. Ova ogromna vodena površina – Paratetis – bila je dom vrsta koje nisu postojale ni na jednom drugom mestu na svetu, uključujući minijaturne kitove.
Paleo-okeanograf Den Palču sa Univerziteta u Sao Paulu je sa svojim kolegama napravio vremenski sled ovog jezera koristeći geološke zapise i fosile.
U trenutku kada je bilo najveće protezalo se od istočnih Alpa do današnjeg Kazahstana, prostirući se na više od 2,8 miliona kvadratnih kilometara. Njihove analize dalje procenjuju da je jezero nekad sadržalo više od 1,77 miliona kubnih kilometara vode, što je 10 puta više od zapremine u svim današnjim slatkovodnim i slanim jezerima zajedno.
Nova studija sada identifikovala ćetiri kataklizmična ciklusa podstaknuta klimatskim promenama koja su dovela do toga da se jezero smanji a veliki broj vrsta koje je živeo u njemu nestane.
Jedinstvena fauna Paratesisa je još jedna od tema koja fascinira i naučnu i širu javnost. Paratetis je bio dom velikom broju mekušaca, rakova i morskih sisara koje više ne možemo da nađemo na Zemlji. Mnogi od tadašnjih kitova, delfina i tuljana bili su minijaturne verzije onih koji danas žive na otvorenom moru, kaže biolog Pavel Goldin iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine. Kako je nivo vode opadao a nivo soli se povećavao, malo njih je preživelo, naveli su naučnici.
– To mora da je bio postapokaliptični svet, vodena verzija pustara iz Pobesnelog Maksa – rekao je geolog Vut Krijgsman sa Univerziteta Utreht u Holandiji.
Krijgsman i njegove kolege proučavale su ostatke fosila, sedimente i geologiju oblasti oko Crnog mora (koje se nalazi u centru nekadašnjeg megajezera) i pronašli su dokaze četiri velika pada nivoa vode u periodu od nekoliko miliona godina.
Najveći i najozbiljniji pad nivoa jezera dogodio se pre 7,65 i 7,9 miliona godina i poznat je kao “Velika hersonijanska suša”. U tom trenutku, nivo Paratetisa je opao za čak 250 metara, bukvalno rascepkavši jezero u mala jezera koja su u tom trenutku bila toksična za većinu vodenog sveta.
Prema proračunima naučnika, megajezero je izgubilo čak 70 posto svoje površine i trećinu volumena tokom ovih sušnih perioda.
Promene temperature širom Evroazije uticale su i na promene na zemlji, gde su otvorene nizije zamenjivale šume, a menjalo se i drveće. Kako su ove evolucije uticale jedna na drugu i okruženje još uvek nije istraženo.
– Cepkanje megajezera poklapa se sa promenama u klimi, snabdevanju hranom i pejzažom u Evroaziji tog vremena, iako tačni okidači i mehanizmi još nisu utvrđeni – naveli su istraživači u svom radu.
Nastalo tektonskim pomeranjima i podizanjem centralnoevropskih planina, Paratetis je postojao nekih 5 miliona godina, pre nego što je “iscurio” u Mediteran.
Druga studija pokazuje kako je pad nivoa jezera obalu pretvarao u travnatu niziju i plodno tle za evoluciju kopnenih životinja. Zapravo je raznovrsnost života u afričkim savanama verovatno posledica migracija koje su izazvali veliki i dugi periodi suša u to vreme.
