Vojska Srbije bi uskoro trebalo da dobije prvu ženu koja će upravljati avionom tipa “orao”.
Ana Perišić, jedna od malobrojnih žena vojnih pilota u Srbiji i prva koja u 241. lovačko bomardersko avijacijskoj eskadrili preuzima komande “orla”. Do ove godine bila je i jedina žena pilot u 98. vazduhplovnoj brigadi u Lađevicima.
– Postoji plan i program preobuke prvo se tiče teoretskog dela gde polažemo ispit, pa letački deo, postoji plan i program preobuke koji definiše vežbe i satove naleta, preobuka se završava ispitnim letom, sa ispitivačem – kaže Ana Perišić.
Iako je jedna od dve žene koje u Srbiji upravljaju vojnim avionima, to nije uticalo na njene radne zadatke.
– Mi imamo običaj da kažemo da avion ne poznaje jeste li muško ili žensko, da li ste potporučnik ili general, sve treba isto kao muškarci da prolazimo tu ne može da ima razlike – ističe Ana Perišić.
Razlike nema ni kada sleti. Na visini zadatka je i kada ne upravlja avionom koji u proseku leti 800 kilometara na sat. Tada, zajedno sa suprugom, takođe oficirom, brine o dvoje dece.
– Komplikovano je, imam dva mala deteta, muž mi je stalno odsutan po terenima, uz dobru organizaciju, uspevam da postignem. Treba odricanja, žrtvovanja, trudim se da porodica ne trpi ali društveni život poprilično trpi. Deca još uvek nisu svesna toga da kažem, znaju da mama leti i to im je normalno, kada vide avion oduševe se ali nisu svesni šta je to u stvari – navodi Ana Perišić.
Razlika u odnosu na druga zanimanja itekako postoji. Vojni piloti, uz obuku, spretnost i znanje mora da bude zdrav i u dobroj formi.
– Jedino što trudim se, eto, da kad imam vremena da to vreme posvetim učenju. Deca kad spavaju popodne ja učim, vikednom, ali što se tiče životnih navika nema tu mnogo razlike, vodim računa o zdravstvenom stanju kao i svi ostali – napominje prva žena koja će upravljati “orlom”.
Iako se Ana ovim pozivom bavi gotovo deceniju i dalje ima onih koje njen izbor iznenađuje. Priznaje, manje nego 2007. kada je bila u prvoj generaciji žena koje su upisale Vojnu akadmiju.
