Priča se da su spartanske majke vaspitavale svoje sinove da postoje samo dve alternative – pobeda ili smrt. Kad su ih slale u boj, govorile su: "Vrati se sa štitom, ili na njemu." Sa štitom su se vraćali samo pobednici, na štitu su nošeni – pali u bici.
U sličnom raspoloženju bili su i najbolji jugoslovenski fudbaleri uoči odlučujuće utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Samo trijumf nad Rumunima vodio bi ih na završnu smotru u Švedskoj. Gosti su došli u Beograd sa bodom prednosti u 7. kvalifikacionoj grupi, što zbog pobede nad Grčkom u Atini, još više zbog nerešenog rezultata plavih na stadionu Panatinaikosa. Njima je, dakle, remi bio dovoljan za plasman na Svetsko prvenstvo. Plavima – samo pobeda.
– Retko kad smo se našli u ovakvoj situaciji – pobeda ili ništa. Mi smo godinama učili da steknemo, pa da se branimo, a napad smo prepuštali inspiraciji. Sad je jasno, moramo da damo više golova nego što ćemo ih primiti – selektor Aleksandar Tirnanić poručio je iz Novog Sada gde se naš državni tim pripremao za odlučujuću bitku.
Javnosti su predočene i neke izmene u timu u odnosu na sastav koji je izvojevao pobedu nad Grčkom u Beogradu. Umesto Spajića igraće Dobroslav Krstić, koji je naš najsigurniji half. Nesigurnog Belina zameniće Šijaković, a Tirnanić je pred njega odlučio da u vatru gurne još dva debitanta – Kaloperović će igrati desnog halfa. Treći je bio Ognjanović, kome je mesto na desnom krilu otvorio Zebec prešavši na levu stranu.
Došao je i taj 17. novembar 1957. godine. Onih 55.000 gledalaca na stadionu JNA decenijama kasnije pričali su da su – prisustvovali istoriji. Jer, to je bila jedna od najboljih igara Miloša Milutinovića u dresu reprezentacije. Umetnik filigranskih poteza pokazao je da je jedan od najboljih svetskih fudbalera. Plava čigra je, rešivši sam ovaj susret sa Rumunima, ušao u legendu. To je onaj susret u kojem je, sa belom čalmom na plavoj kosi, napustio stadion na rukama oduševljenih navijača.
Plavi su u svemu nadigrali Rumune, ali nije bilo lako. Punih 53 minuta naši reprezentativci su opsedali šesnaesterac gostiju, ali nisu mogli da nađu put lopti do gola. A onda se dogodio taj slobodni udarac na oko 18 metara od gola. Milutinović je u svom stilu, onako majstorski, plasirao udarac preko živog zida i prevario rumunskog čuvara mreže Tomu.
U finišu opet je Milutinović uzeo sve konce sudbine. Bio je prvi naš igrač koji je sve na terenu radio u punom trku, pa tako i ovog puta. Dok su se rumunski igrači razmišljali da li da uvuku našeg igrača u ofsajd zamku, on se nije dao zbuniti, nego se stuštio ka golu i u pravom trenutku pošteno udario po lopti i zatresao mrežu, spasavši tako sve gledaoce dalje nervoze.
A otkud čalma igraču broj jedan? U prvom poluvremenu Milutinovića je jedan rumunski igrač udario kopačkom u glavu. Izgledalo je da mu je pukla arkada, pa se posle nekoliko minuta vratio u igru s uvijenom glavom…
