AUTOR: Marko Ružičić čita odlomke iz svog dela
|
Knjiga kao podsećanje budućim generacijama da čuvaju svoj jezik, kulturu i veru. |
Klupske prostorije SKD bile su tesne da prime sve njegove bivše đake, kolege nastavnike, roditelje učenika, naše pisce u Švajcarskoj, predstavnike klubova i Srpskog kulturnog saveza.
|
Puno poštovalaca pisane reči
Zavet budućim pokolenjima– Dešava se da pisac u posveti ostavi ime sebi drago u rodu ili ime sebi ravno po peru. Marko je nosio knjigu u sebi kao potrebu, kao želju da se oduži nekome ko je zaslužio, ostavljajući zavet onima koji dolaze, smatra recezent knjige Nikica Banić. |
Marko Ružičić na prvim stranicama knjige opisuje kako je na Badnje veče 1991. godine, dočekao budućeg učitelja svoje dece Rajka Banovića – Uču, čoveka koji je ovekovečio svoje ime u srpskoj dijaspori.
– Nadam se da će ova monografija biti i večito podsećanje generacijama koje dolaze da svoj jezik, kulturu, veru i nasleđe, nikada ne zaborave, kazao je autor.
Reč bivših đaka– Učo nam je bio prijatelj što pruža ruku i kad nam ne treba. Time je potvrdio duboku brigu za nas i naše odrastanje, a deca vide i ono što odrasli ne mogu. Ovo su zajednički izrekli Vlada i Sandra Ružičić, Vladimir Kopren, Ivan Popović, Nataša Relić i Dragana Danilović – Ivezić. |
Učenici Muzičke škole "Lazić" već su prvim taktovima himne Svetom Savi nagovestili su prisutnima da će ovo druženje biti posvećeno pravoslavlju i srpstvu.
Naš poznati pisac u Švajcarskoj, Miodrag Lukić, napisao je predgovor i pogovor monografije, opominjući vlasti u otadžbini, a posebno Ministarstvo prosvete, da učitelje koje šalju našoj deci u tuđini moraju da budu svestrani ljudi kakav je bio i pokojni Uča.
– Ministarstvo nije nijednu reč napisalo ili pomoglo oko pisanja ove monografije, sa žaljenjem je konstatovao Lukić.
