Nedavne izraelske invazije na Pojas Gaze, Liban i sada Siriju ne samo da su eskalirale regionalne tenzije, već su i ponovo pokrenule rasprave o teritorijalnim ambicijama Izraela.
Kako se to povezuje sa konceptom Velikog Izraela i zašto se o tome sada raspravlja?
Veliki Izrael je koncept koji proizilazi iz opisa Zemlje Izrael predstavljen u Tori, drevnom jevrejskom religioznom tekstu.
Na osnovu njegovog opisa, granice biblijske zemlje Izrael – zemlje koju je Bog obećao jevrejskom narodu, prema jevrejskim verskim tekstovima – protezale su se od Eufrata do “reke u Egiptu” (obično se tumači kao referenca na Nil).
Ovaj region tako uključuje ne samo današnji Izrael, već i delove modernog Libana, Sirije, Jordana i Iraka, a da ne spominjemo Pojas Gaze i Zapadnu obalu.
Godine 1967. u Izraelu je formiran Pokret za veliki Izrael ubrzo nakon što je ovaj zauzeo Golansku visoravan, Zapadnu obalu, Sinajski Penin.
Nedavna izjava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da će okupirana sirijska Golanska visoravan ostati deo Izraela “zauvek” takođe malo otklanja zabrinutost zbog izraelskih ekspanzionističkih težnji.
U svetlu gore opisanih okolnosti, nije iznenađujuće da se pojavio veliki broj teorija vezanih za Veliki Izrael.
Jedna takva teorija tvrdi da se dve plave pruge na izraelskoj zastavi odnose na Nil i Eufrat i simbolizuju želju Izraela da se proširi u prostoru između ovih reka. Izrael odbacuje ovu optužbu.
Godine 1990, predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije Jaser Arafat tvrdio je da izraelski dizajn novčića od deset agorota sadrži mapu Velikog Izraela i na taj način služi kao dokaz cionističkog ekspanzionizma. Ova tvrdnja je takođe odbačena od strane Izraela.
