Carska objava, na dan 19. novembra 1729. godine, iako nije naišla na oduševljenje, oboje su bili deca – Petar, koji je postao car sa 12 godina, imao je tada 14, a njegova izabranica 17 – nije bila nikakvo iznenađenje. Cele te godine vodila se žestoka bitka dveju najistaknutijih i najmoćnijih plemićkih porodica – Menjšikovih i Dolgorukovih – u nastojanju da se orode sa mladim carem. Aleksej Menjšikov je u utakmicu ubacio kćer, a Ivan Dolgorukov sestru.
U završnici, bitku je, iako mnogo mlađi, dobio vešti Dolgorukov, zahvaljujući podršci Menjšikovljevih protivnika u carevom okruženju.
Carska nevesta
Jekaterina je pristala da se uda za Petra, iako je gajila strasnu ljubav prema mladom grofu Milesimu, iz austrijske porodice Kareto i rođaku austrijskog ambasadora u Petrogradu grofa Vratislava. Mladi Milesimo je zbog insceniranog skandala bio prinuđen da napusti Rusiju, ali je uspeo da se "nežno rastane" sa svojom ljubavi.
Tako je već 30. novembra održano svečano zaručenje, pa je verenica dobila titulu "Njeno visočanstvo carica-nevesta". Već sutradan, buduća carica – kako su svi verovali – prešla je u Golovinski dvorac u kojem je živela očekujući venčanje.
Između tog 30. novembra i 1729. i dana venčanja u januaru 1930. Petrov držanje prema verenici počelo je da se menja – sve više ju je, što se može videti iz mnogih zapisa savremenika – izbegavao i radije je odlazio u lov u okolini Moskve nego što bi bio u društvu buduće supruge.
Neočekivana smrt
Petar Drugi je iznenada oboleo od boginja i, budući da i inače nije bio sjajnog zdravlja, brzo je podlegao. Umro je dve nedelje pre venčanja.
Dolgorukovi su, da ostvare svoj plan do kraja, pripremili lažni testament, na osnovu kojeg bi "carica-nevesta" zasela na presto, ali se, ipak, nisu usudili da ga objave. Ali, saznalo se za tu igru mladog Dolgorukova i brat nesuđene carice doživeo je surovu sudbinu, kad je Vrhovni tajni savet Ruske imperije postavio na presto rođaku Petra Velikog Anu Ivanovnu.
Jekaterina se posle verenikove smrti vratila u dom roditelja, da bi – kad je nova carica stupila na presto – zajedno s njima, aprila 1730. godine, bila prognana u Berezov, na obali Ledenog mora, kuda je njen brat nekoliko meseci ranije otpravio svog suparnika Menjšikova.
Rehabilitovana kao
dvorska dama
Deceniju kasnije, prebačena je u Tomsk, u čuveni ženski manastir, gde je bila podvrgnuta "najstrožem režimu".
Kad je garda 1741. Izvršila puč i na carski tron dovela kćer Petra Velikog, Jelisavetu, to je bio spas za Jekaterinu Dolgorukovu. Jelisaveta je naredila da je oslobode i dovela je u svoj dvor. Tako je nesuđena carica postala dvorska dama. Umrla je 1747. godine.
Omiljena metresa
postaje supruga
Bilo je sunčano popodne jula 1880. godine kad je ruski car Aleksandar Drugi ispunio obećanje dato 14 godina ranije – venčao se sa Jekaterinom Mihajlovnom Dolgorukovom. To je mogao da učini jer mu je umrla prva supruga, hesen-darmštatska princeza Maksimilijana-Vilhelmina-Avgusta-Sofija-Marija (u pravoslavlju krštena kao Marija Aleksandrovna) s kojom se oženio kao princ naslednik i s kojom je bio u braku 39 godina. On je imao 62 godine, a Jekaterina 32.
Na prestolu je bio već 25 godina, od 1855, kad je nasledio oca Nikolaja Prvog, a novu suprugu je upoznao kao devojčicu, kada ju je, sa sestrom, posle smrti njihovog oca, siromašnog plemića Mihaila Dolgorukova, smestio u slavni Institut Smoljni, školu za devojke iz plemićkih porodica. Njena četiri brata rasporedio je u razne vojne škole.
Početak romanse
i veliko obećanje
Jekaterinu je ponovo video 1866, kao 19-godišnju devojku koju nije krasila neka velika lepota, ali se iz njenog držanja dalo videti da je ličnost posebnog kova.
Romansa je počela, jer je tada 48-godišnji imperator, iako je u braku bio već četvrt veka, bio usamljen. Ljubavnici je tada, na samom početku afere koja je u carskoj porodici izazvala veliko nezadovoljstvo, obećao da će se venčati posle smrti njegove supruge Marije, koja je, već dugo, bila ozbiljno bolesna. Poživela je, međutim, još pune 22 i Aleksandru Drugom rodila osmoro dece.
Sve to vreme, imperator i Jekaterina bili su ljubavnici, faktički u braku – nevenčani. Da njegova metresa ne bi bila u istom dvoru sa suprugom, Jekaterinu je smestio u Zimski dvorac (današnji velelepni muzej Ermitaž).
Kad su se najzad venčali, Jekaterina nije postala punopravna carica – dobila je titulu Njeno svetlo visočanstvo i princeza Jekaterina Jurjervna.
Ovo bračno stanje trajalo je samo godinu dana, jer je Aleksandar Drugi ubijen u atentatu u martu 1881, upravo na dan kad je trebalo da proglasi novi Ustav Ruske imperije.
"Carska nevesta" je znala da joj ne sledi nikakvo dobro. Neće proći mnogo vremena i postaće izgnanica.
Bekstvo u Nicu
Pre toga je Sjedinjenim Državama prodao Aljasku, pa je Rusija izgubila izuzetno bogatu teritoriju i, zauzvrat, sa Amerikom dobila zajedničku granicu na Beringovom moreuzu koja važi i u naše vreme.
Jekaterina se sa decom preselila u Nicu, na francuskoj Azurnoj obali, gde je živela do smrti 1922. godine.