“Crna Gora se zbog pandemije koronavirusa nalazi na ivici kolapsa. Ako se nešto odmah ne preduzme preti joj još jedna propala turistička sezona što znači i dodatno kreditno zaduživanje”, kaže novinar i politički analitičar iz Crne Gore Marko Vešović.
Prema broju zaraženih i hospitalizovanih u odnosu na broj stanovnika, Crna Gora je na čelu regiona, a svakodnevno ima od 300 do 500 novozaraženih prema podacima Instituta za zdravlje Crne Gore, referiše on.
Lokdaun ili ekonomska propast
– U ovako maloj državi kao što je Crna Gora koja ima tek nešto više od šesto hiljada stanovnika, jasno se pokazuje koliko je epidemija uzela maha i kolike to zdravstvene, društvene i ekonomske probleme izaziva – ističe Vešović.
Ako se nešto odmah ne preduzme, dodaje on, ako se ne sprovedu radikalnije mere, to može da ima i velike posledice po Crnu Goru.
– Ako stanje ostane kako je sada ili se pogorša to će ugroziti i ovu turističku sezonu, a turizam je glavna ekonomska grana Crne Gore. S obzirom da je situacija i prošle godine zbog korone uništila turističku sezonu, logično je pretpostaviti da bi još jedna takva sezona za Crnu Goru bila katastrofalna – dodaje on.
Novo zaduživanje najgori scenario
On, na osnovu dosadašnjih iskustava, rešenje vidi u totalnom zaključavanju države
– To nije mera koja je popularna, ali je neophodno striktno pridržavanje mera. Dakle, opravdavam i zatvaranje granica kako bi popravila situacija, a Crna Gora pripremila da adekvatno dočeka turističku sezonu – ističe naš sagovornik.
On dodaje da već ima najava iz crnogorske vlade da će se o tim merama odlučivati sredinom marta.
– Uveren sam da će morati da se pribegne takvom scenariju makar na 20 dana, u suprotnom ovakva situacija će za crnogorsku ekonomiju imati dalekosežne posledice i moraće da se pribegava novim kreditima i zaduživanjima da bi se servisirale tekuće obaveze. U ovako prezaduženoj Crnoj Gori to bi predstavljalo najgori mogući scenario,“ zaključuje Vešović.
Milioni evra izgubljeni zbog korone
Crna Gora je u 2019. godini od turizma prihodovala više od milijardu evra, dok je ta suma prema Ministarstvu za ekonomski razvoj u 2020. pala na samo 122 miliona evra, a procene su da bi ta suma ove godine trebalo da se popne bar na pola miliona evra.
Resorno ministarstvo je ovu računicu sačinilo na osnovu procene Svetske turističke organizacije koja očekuje povratak međunarodnog turizma do trećeg kvartala ove godine, dok se povratak na nivo pre pandemije očekuje tek u 2023. godini.
