Analitičari su počeli da razmišljaju i većina njih je tvrdila da su građani prevashodno glasali "protiv nesposobnosti, neodgovornosti i korumpiranosti režima", a tek onda za SNS. Nedoumice je raščistio sam Tomislav Nikolić koji je javno i očigledno pokazao da je uspeh naprednjaka odista i doslovno vrtoglav i da se od takvog uspeha može sasvim izvesno dobiti vrtoglavica.
Dva dana posle izbora Nikolić je u beogradskim dnevnim novinama otkrio tajnu uspeha saopštivši da "Tadićeva politika nije loša, samo se ne sprovodi"!
U nama starijima probudile su se uspomene na ona vremena kada se govorilo da je politika druga Tita dobra, ali da je njegovi saradnici loše sprovode; kada maršala Tita njegovi potčinjeni "nisu slušali"… I Broz je, baš kao i Tadić, kritikovao ministre da ne rade dobro i da moraju da se poprave ili će biti smenjeni.
"Tadićeva politika" se tako u razumevanju Nikolića ukazala kao vrhunska i svevažeća norma koja se uopšte ne dovodi u pitanje. Prema njoj se svi moraju ravnati. Eventualni spor nastaje samo oko toga ko će tu politiku bolje i doslednije sprovoditi.Tako se ovi lokalni izbori na Voždovcu, a po svemu sudeći, i mogući budući parlamentarni izbori u Srbiji svode na tender za sprovođenje "Tadićeve politike". U tome je suština, otkriva nam Nikolić, ove vrtoglavice.
Takvim pristupom se višestranački parlamentarni izbori čine izlišnim, jer zašto bi se izbori raspisivali dok postoji takav široki i nedvosmisleni konsenzus "svih ozbiljnih stranaka". Ako bi do vanrednih parlamentarnih izbora i došlo, svi oni u Vašingtonu i Briselu ne bi trebalo da budu zabrinuti jer će se "Tadićeva politika" još revnosnije sprovoditi. Ovde nema pravog sukoba, neka ne brinu, vodi se samo spor oko toga ko je pravoverniji i odaniji evroatlantskim integracijama. Konačno, Tadić bi i posle parlamentarnih izbora svakako ostao predsednik Srbije i bio bitan akter realizacije svoje politike koja bi se još uspešnije sprovodila od strane naprednjaka i njihovih koalicionih partnera.
I ne samo to. Sasvim je realna i koaliciona vlada naprednjaka i demokrata. Trenutno se, kazao je Nikolić, "ne može u koaliciju sa DS-om, jer bi to bilo loše kada očekujem republičke izbore". Koliko sutra, posle republičkih izbora, to je sasvim moguće, jer bi to bilo još veće sakupljanje oko sprovođenja "Tadićeve politike". Naravno, uslov je da demokrate, ukoliko lošije prođu na izborima, prihvate da budu u vladi "slabiji partner". To bi bio jedini Nikolićev uslov. Izgleda da tu sam Boris Tadić, i pored prihvatanje njegove politike od strane naprednjaka, postavlja nešto više uslova nego Nikolić.
Tadić, po svemu sudeći, i opravdano misli da bi on i njegova stranka ipak bolje sprovodili svoju politiku nego neko drugi. Tako Tadić u nedavnom intervjuu traži od naprednjaka da "definišu svoj program i pristup važnim temama", pa kaže: "Naprednjaci, recimo, nisu definisali jesu li centralistička stranka, poput radikala ili imaju drugačiji pristup decentralizaciji i regionalizaciji. Nije jasno ni kakav je stav te stranke o, recimo, saradnji sa Haškim tribunalom, deklaraciji o Srebrenici…".
I dok Tadić i pored prihvatanja njegove politike kao opštevažeće norme postavlja uslove za saradnju sa naprednjacima, sami naprednjaci zasad ne odgovaraju (posebno bi bio zanimljiv njihov odgovor na pitanje o deklaraciji o Srebrenici) ali postavljaju uslove narodnjacima (DSS-NS) koji su u opoziciji i koje se neko usudio da prepozna "kao najprirodnijeg budućeg koalicionog partnera i posle narednih republičkih izbora".
"Nisam to rekao", odmah reaguje Nikolić. "Postoje stvari o kojima treba razmišljati, ali kada je reč o narodnjačkoj koaliciji i Velimir Ilić i ja duže vreme tražimo, a ne dobijamo jasan odgovor od predsednika DSS-a, da li je on odustao od ulasaka Srbije u EU. Jednostavno ne možete da pravite koaliciju sa nekim ko je odustao od ulaska u EU, ne razumem šta bi on uopšte radio u politici. Želim da znam šta su nam strateški ciljevi i Koštunica će do izbora sigurno morati da se izjasni o tome".
I tako od poraza režimskih stranaka na izborima na Voždovcu stigosmo na krilima ovog vrtoglavog uspeha naprednjaka do problema u opoziciji kao centralnog političkog pitanja, a sve uz veliku i vrtoglavu afirmaciju "Tadićeve politike" koju on, eto, ne ume baš dobro da sprovodi pa bi bilo poželjno, a onima u Briselu i Vašigtonu milo, da to još bolje učini neko drugi. Sve bežeći od dobrog početka u uspeha na Voždovcu stigosmo do problema sa Vojislavom Koštunicom, Evropskom unijom i nezavisnošću Kosova.
Biće zanimljivo čuti šta će u ovoj vrtoglavici naprednjaci odgovoriti Tadiću na pitanje o, recimo, deklaraciji o Srebrenici ili regionalizaciji Srbije, pogotovo posle usvajanja Statuta Vojvodine. Možda tu i ima neke neizvesnosti. Ali čini mi se više nego izvesnim da se Koštunica neće prijaviti na tender za uspešnije sprovođenje "Tadićeve politike". Tu vrtoglavica nije zarazna.
