Biljana Sečivanović (38) rođena je, kako kaže, neplanirano u Nemačkoj, a detinjstvo je provela u Mrčajevcima. Sa samo godinu dana vratila se sa majkom u Srbiju jer nakon smrti bake nije imao ko da se brine o njenoj starijoj sestri i bratu.
– Odrasla sam u Mrčajevcima i ne stidim se što sam dete sa sela. Bila sam nemirna i svašta mi je padalo na pamet. Kad sam imala pet godina uzela sam neseser sa šminkom starije sestre i namazala se ruževima i senkama, ali i crvenim lakom za nokte po licu, rukama, nogama. Bila je nedelja, aceton nije mogao nigde da se kupi, pa je mama taksijem išla do grada da kupi nekoliko boca. Jedva su me očistili – priča Biljana koja je odmalena volela da peva. Omiljena pevačica bila joj je Lepa Brena, koju je često imitirala.
– Još pamtim batine koje sam dobila kad sam otišla kod drugarice da spavam, iako nisam smela. Tada nije bilo telefona, digla se panika, nema deteta. U školi sam se smirila, stigle su obaveze, ali i prva simpatija. Bilo je to onako naivno, dečje, i u sedmom razredu sam se prvi put poljubila. Tata me je vodio i na igranke. Bila sam mala, sitna, žgoljava, imala sam uvek dugu kosu. Želela sam da budem stjuardesa ili turistički vodič, ali nisam učila engleski jezik što je presudilo da ne ostvarim ove snove. Upisala sam srednju ekonomsku školu u Čačku, a prvi nastup imala sam pred maturu na jednoj svadbi pod šatrom u Topoli.
