Voda se povukla iz većeg dela ovog grada. Ostala je u glavnom parku, crkvi Svetog Petra i Pavla u Mesnoj zajednici "Vuk Karadžić" – jednom od dva naselja koja su i dalje pod vodom.
Ipak, najvažnije je što su zahvaljujući predanosti naroda, izbegnute ljudske žrtve.
– Imamo samo jednog poginulog, 72-godišnjeg Jekića. Ali hvala Bogu, svi drugi su se spasli zahvaljujući brzoj akciji svih. Nije se gledalo ni ko je koje vere, ni koje nacije. I sada, dok se situacija polako dovodi u normalu to jedinstvo ne posustaje. Ljudi pomažu sa svih strana, a upravo nam je stigla velika pošiljka humanitarne pomoći iz Janje, uglavnom vode koja je zbog otežanih komunikacija, sada glavni prioritet. Međutim, ne treba nikoga izdvajati, jer svi smo zaista kao jedan – priča predsednik Skupštine opštine Dragan Đurđević.
Modrice po rukama svedoče kako se i sam borio da spasi što se spasti može iz svoje kuće. Ipak, uglavnom je u Kriznom štabu gde koordinira pomoć.
U pet prihvatnih centara trenutno je oko 1.000 ljudi, a još oko 2.000 su se snašli kod rođaka i prijatelja.
– Nesreća nas je ujedinila i zaista smo svi solidarni – potvrđuje i 27-godišnji Adis Imamović, iz Civilne zaštite koji je odgovoran za prihvatni centar u OŠ "Vuk Karadžić".
Tamo se trenutno nalazi oko 50-ak najugroženijih, a na početku poplava, brinuli su o njih 300.
I Adisa, kao i mnoge druge u Bijeljini, svakodnevno su pozivali rođaci i prijatelji iz dijaspore.
Pomoć Roma iz BerlinaU Bijeljini je dosta romskih porodica u dijaspori, a najviše ih živi i radi u Berlinu. |
– Rođak Muhamer Alagić iz Ulma u Nemačkoj zove na svakih nekoliko sati. Brine, želi da pomogne. Dijaspora sa strahom i zebnjom prati šta se događa jer se ovakva tragedija nije dogodila u proteklih 1.000 godina – veli Adis i dodaje kako ljudi velikog srce danonoćno pomažu.
– Možete li poverovati da nam uz sve ono neophodno, donose i torte i jagode. Naravno, njima se najviše raduju mališani.
Nekoliko stotina metara dalje, 50-godišnji Zoran Demonjić iz opštinskog Crvenog krsta rukovodi smeštajem izbeglih u Sokolski dom. I tu se broj korisnika drastično smanjio, a u preuređenoj fiskulturnoj sali sada ih je oko 80-ak, mahom Roma.
– Potrebni su nam voda, hrana za bebe, konzerve i higijena – priča Demonjić.
Sa Adisom je u stalnoj telefonskoj vezi, pa kada nekome od njih zafali nešto što u drugom prihvatnom centru ima više, u roku od 20 minuta problem se reši.
Milorad Panić, predsednik MZ Vuk Karadžić koja je i dalje pod vodom, kaže da će trebati meseci kako bi se situacija iole normalizovala, ali da najveći problem prave trošne kuće koje su zbog poplava pred rušenjem.
Pumpa 20 evra na satBraća, Fadil (42) i Burduš (26) Hudanović su iz Nemačke stigli za nikad kraće vreme. Došli su da pomognu Bijeljini, ali i vide šta je sa njihovom imovinom. Ipak, susreli su se sa ružnom stranom tragedije. |
U ovom naselju, u Ulici Arsenija Čarnojevića, Mirela Dragićević (34) sa dvomesečnom bebom Minom i još dvoje dece, za dlaku je izbegla najgore. Imali su sreće da im je voda došla samo do kućnog praga.
– Imamo rodbinu od Austrije do Amerike i svi bukvalno zovu na svakih nekoliko sati. Svima veliko hvala – veli Mirela.
Pesnikinja bratstva ratno deteMiljana Stević, mlada autorka pesme o poplavama koja je uzdrmala zemlje regiona živi u Novom Sadu, gde je došla iz Ugljevika u Republici Srpskoj. Stevićeva, koju na internetu nazivaju modernom Desankom Maksimović, ratno je dete. Rođena je 1992. godine.
|
