Nesreća ujedinila Srbe i Bošnjake

0

Plavilo sve pred sobom: Negde ostale samo ruševine
 

Voda se povukla iz većeg dela ovog grada. Ostala je u glavnom parku, crkvi Svetog Petra i Pavla u Mesnoj zajednici "Vuk Karadžić" – jednom od dva naselja koja su i dalje pod vodom.

Ipak, najvažnije je što su zahvaljujući predanosti naroda, izbegnute ljudske žrtve.

– Imamo samo jednog poginulog, 72-godišnjeg Jekića. Ali hvala Bogu, svi drugi su se spasli zahvaljujući brzoj akciji svih. Nije se gledalo ni ko je koje vere, ni koje nacije. I sada, dok se situacija polako dovodi u normalu to jedinstvo ne posustaje. Ljudi pomažu sa svih strana, a upravo nam je stigla velika pošiljka humanitarne pomoći iz Janje, uglavnom vode koja je zbog otežanih komunikacija, sada glavni prioritet. Međutim, ne treba nikoga izdvajati, jer svi smo zaista kao jedan – priča predsednik Skupštine opštine Dragan Đurđević.

Modrice po rukama svedoče kako se i sam borio da spasi što se spasti može iz svoje kuće. Ipak, uglavnom je u Kriznom štabu gde koordinira pomoć.

 

Sve probleme lako reše: Adis Imamović i Zoran Demonjić

U pet prihvatnih centara trenutno je oko 1.000 ljudi, a još oko 2.000 su se snašli kod rođaka i prijatelja.

– Nesreća nas je ujedinila i zaista smo svi solidarni – potvrđuje i 27-godišnji Adis Imamović, iz Civilne zaštite koji je odgovoran za prihvatni centar u OŠ "Vuk Karadžić".

Tamo se trenutno nalazi oko 50-ak najugroženijih, a na početku poplava, brinuli su o njih 300.

 

Hvala rodbini: Mirela Dragićević
 

I Adisa, kao i mnoge druge u Bijeljini, svakodnevno su pozivali rođaci i prijatelji iz dijaspore.
 

Pomoć Roma iz Berlina

U Bijeljini je dosta romskih porodica u dijaspori, a najviše ih živi i radi u Berlinu.
Dragiša Ostojić, koji takođe radi u ovom gradu, pokušavao je da spasi što se spasti može iz kuće prijatelja Begzada Gusića.
– Javio mi se telefonom da uskoro kreće, jer su se Romi iz Berlina organizovali i sakupljaju značajnu humanitarnu pomoć. Nema sada vremena da se priča o veri i naciji. Moramo svi delovati kao jedan – kategoričan je Ostojić.

– Rođak Muhamer Alagić iz Ulma u Nemačkoj zove na svakih nekoliko sati. Brine, želi da pomogne. Dijaspora sa strahom i zebnjom prati šta se događa jer se ovakva tragedija nije dogodila u proteklih 1.000 godina – veli Adis i dodaje kako ljudi velikog srce danonoćno pomažu.

– Možete li poverovati da nam uz sve ono neophodno, donose i torte i jagode. Naravno, njima se najviše raduju mališani.

Nekoliko stotina metara dalje, 50-godišnji Zoran Demonjić iz opštinskog Crvenog krsta rukovodi smeštajem izbeglih u Sokolski dom. I tu se broj korisnika drastično smanjio, a u preuređenoj fiskulturnoj sali sada ih je oko 80-ak, mahom Roma.

 

– Potrebni su nam voda, hrana za bebe, konzerve i higijena – priča Demonjić.
Sa Adisom je u stalnoj telefonskoj vezi, pa kada nekome od njih zafali nešto što u drugom prihvatnom centru ima više, u roku od 20 minuta problem se reši.
Milorad Panić, predsednik MZ Vuk Karadžić koja je i dalje pod vodom, kaže da će trebati meseci kako bi se situacija iole normalizovala, ali da najveći problem prave trošne kuće koje su zbog poplava pred rušenjem.

 

Pumpa 20 evra na sat

Braća, Fadil (42) i Burduš (26) Hudanović su iz Nemačke stigli za nikad kraće vreme. Došli su da pomognu Bijeljini, ali i vide šta je sa njihovom imovinom. Ipak, susreli su se sa ružnom stranom tragedije.
– Verujem da nam je šteta na kući oko 15.000 evra, ali najporaznije od svega je što su nam tražili po 20 evra za sat vremena korišćenja pumpe za odvod vode. Zar je moguće da neko želi da zaradi na ljudskoj nesreći – vele ovi mladići.

 

U ovom naselju, u Ulici Arsenija Čarnojevića, Mirela Dragićević (34) sa dvomesečnom bebom Minom i još dvoje dece, za dlaku je izbegla najgore. Imali su sreće da im je voda došla samo do kućnog praga.
– Imamo rodbinu od Austrije do Amerike i svi bukvalno zovu na svakih nekoliko sati. Svima veliko hvala – veli Mirela.
 

Pesnikinja bratstva ratno dete

Miljana Stević, mlada autorka pesme o poplavama koja je uzdrmala zemlje regiona živi u Novom Sadu, gde je došla iz Ugljevika u Republici Srpskoj. Stevićeva, koju na internetu nazivaju modernom Desankom Maksimović, ratno je dete. Rođena je 1992. godine.
Pesmu, o planu sestara Save i Drine da se izliju kako bi izmirile posvađanu braću na Balkanu i sve bratske narode podsetile na jedinstvo i na veru u boga, napisala je nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, u kojima je do sada stradalo nekoliko desetina ljudi, a na hiljade ostalo ičega. Mlada Novosađanka je podelila pesmu uz reči "Pomozimo braći, svi ko jedan", a njeno delo je u jednom danu prosledilo tri hiljade korisnika ove mreže iz regiona i šire.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here