Igrom zle sudbine, Albanka Dilja Drobnjak (41) i njen suprug Milanko (57) iz zabitog Pasijeg Potoka na planini Rogozni kod Novog Pazara, kojima su letos mnogo pomagali čitaoci “Vesti”, ostali su ovih dana bez bebe koju su dugo čekali i kojoj su se mnogo radovali. Delom zbog poodmaklih godina, a više zbog nepažnje i spleta nesrećnih okolnosti, jer je Dilja pala dok je nosila gajbu sa šljivama.
Završila je u novopazarskoj bolnici gde su joj, nakon intervencije, lekari saopštili najtužniju vest koju jedna trudnica može čuti, da neće roditi sina koga je očekivala. Nesrećna Albanka, koja je u ove krajeve došla iz Skadra krajem prošle godine i sa vremešnim Milankom svila gnezdo u najzabačenijem i najsiromašnijem selu novopazarske opštine, još je u bolnici. Oseća se bolje i za koji dan će se vratiti Milanku u Pasji Potok.
– Zadesila nas je velika tragedija, Dilja je očajna, a ni meni nije lako. Mada nismo išli ginekologu, niti utvrđivali pol deteta, nadali smo se nasledniku koji bi nam bio veliki podstrek da ostanemo na Rogozni i kroz život se borimo u svom selu i na našem kućnom pragu, a evo šta nam se dogodi. Udara sve na sirotinju. Ne kaže narod džaba “kida se tamo gde je najtanje”. Ne znam kako ćemo se oporaviti od ovog preteškog životnog udarca – priča u suzama Milanko dok mu uručujemo 300 evra, donaciju koja mu je upravo stigla iz daleke Kanade.
Poslali su je dva Milana i jedan Nebojša sa željom da on i Dilja kupe dovoljno kokošaka koje će im, uz kravu koju su letos dobili od dobrih ljudi iz naše dijaspore, pomoći da lakše opstanu na planini sa koje su gotovo svi otišli.
– Hvala mnogo, našim dobrotvorima iz Kanade, Bog im dao sve što u životu požele. Čim Dilja izađe iz bolnice kupićemo mnogo kokošaka i potrudićemo se da zapatimo veliko jato. Prenesite im naše pozdrave i želju za dobro zdravlje i svaku sreću. U Boga se nadam da je naša najveća radost samo odložena i da ćemo, uprkos godinama, postati roditelji. Bićemo uporni, nadamo se da će nas i sreća poslužiti i da će ovaj gubitak ostati iza nas – kaže Milanko.
Do Pasjeg Potoka gde živi bračni par Drobnjak, stiže se lošim makadamskim putem koji je zimi najčešće neprohodan. Zbog sirotinje i bez perspektivnosti, iz sela su otišli svi žitelji, ostao je samo Milanko koji, kako kaže, nije imao gde da ode, a i nije mu se, iako oronula, napuštala rodna kuća. Dugo je živeo sam, a onda ga je Bog pogledao kada je u Skadru, gde je otputovao nakon što je prodao jedinu kravu koju je tada imao, upoznao Dilju, ženu slične sudbine, koja je odlučila da se uda za njega, donevši mnogo radosti u njegov život. Ostaje nada da će bračni par Drobnjak prevazići i ovu tešku situaciju koja ih je zadesila i da njihovu buduću sreću neće pomutiti bilo kakve nevolje.
Albanke sačuvale sela
Već dve decenije siromašne Albanke iz Skadra i okoline dolaze u Srbiju i udaju se za momke u Raškoj oblasti. One obično biraju starije neženje iz zabitih sela, koji nemaju drugih prilika da se ožene. Ne libe se nikakvog posla i odane su suprugu i porodici. Od oko 300 Albanki koje su došle u ovaj deo Srbije samo dve-tri su se vratile i to više krivicom njihovih muževa. Veliku pomoć srpsko-albanskim brakovima pruža udruženje Stara Raška iz Beograda čiji cilj je oživljavanje sela i više dece u zabitim krajevima kao što su Rogozna, Golija, Pešter, Stari Vlah, Kopaonik. U selu Buđevo na Pešteru decenijama nije bilo dečjeg plača, nakon dolaska nekoliko Albanki, rođeno je 15-oro dece, pa je oživela i škola u selu.
Čitaoci “Vesti” preokrenuli život
– Nemamo nikakve prihode, a ono što proizvedemo na pola hektara posne planinske zemlje nemamo kome da prodamo. Jedno vreme jedva smo i brašno uspevali da kupimo, ni struju nismo mogli da platimo, a onda nas je Bog pogledao. Nakon teksta u “Vestima” i posete humanitarca Hida Muratovića dobili smo mnogo namirnica, odeće i obuće, kravu vrednu 1.000 evra, frižider, veš-mašinu i televizor. Dobili smo i nešto novca da popravimo krov na kući, planiramo da sagradimo i opremimo kupatilo o kome Dilja i ja maštamo već dugo vremena – dodaje Milanko.
