Nesreća ponovo ujedinila otadžbinu

Hiljade Beograđana juče je donosilo hranu, vodu, odeću, obuću i sredstva za higijenu unesrećenima iz Obrenovca.
U jednom od najvećih prihvatnih centara, na Beogradskom sajmu, hale 10 i 5 su u potpunosti preuređene za smeštaj ovih ljudi, kojih je, prema rečima Marije Vukić, koordinatora za delovanje u nesrećama Crvenog Krsta, trenutno oko 300, a od početka katastrofe je prošlo oko 600 ljudi.
– U preuređenom delu nalazi se i 50 mališana do sedam godina, kao i desetak staraca i invalida. Nesreća je još jednom ujedinila Srbiju i pomoć zaista pristiže sa svih strana – kaže Vukić.
Unesrećeni Obrenovčani i dalje ne veruju šta im se dogodilo. Jelisaveta Turković (59) je jedva izvukla živu glavu iz Belopoljske ulice – tik preko puta nove crkve. Spasila se sa suprugom Milanom, svojim ocem Sinišom i svekrvom Bosiljkom.
– Oni su prespavali na Sajmu, a ja kod rođaka. Odmah me je zvala sestra Ljiljana Aleksić iz Lucerna koja je htela da krene za Srbiju, ali sam je zaustavila. Gde da krene – kaže ova žena.
Njen suprug dodaje da je situacija u Obrenovcu kataklizmična – leševi ljudi i stoke plutaju ulicama, ali da je još gora neizvesnost onih koji još uvek nisu uspeli da otkriju šta je sa najmilijima.
Njihova komšinica Biserka Zećiri (58) je jedna od njih. Sa papirićem na kome su upisani razni brojevi telefona obigrava prihvatilišta po Beogradu.
– Ja radim u Mirijevu, a suprug Miljajim je bio u našoj kući u Velikom Polju i od četvrtka uveče ne znam šta je sa njim. Dok je bilo telefonskog signala čuli smo se, a od tada tajac. Od sinoć obilazim prihvatne centre, ali niko ništa ne zna – kaže u potpunom šoku Biserka i dodaje da je rođaci iz cele Srbije, ali i inostranstva, stalno zovu i dele zabrinutost.
– Suprugov bratac živi u Minhenu i stalno je u kontaktu sa našim sinom, hoće da pomogne, nudi sve što treba. Ali, šta možemo da mu kažemo, kad ni sami ništa ne znamo. Daće Bog da je sve u redu – kaže ova preplašena žena.
I Dragana Zeljić od ranog jutra obigrava prihvatne centre po Beogradu sa nadom da će doznati gde su joj ujak, ujna i brat koji su živeli u naselju Dudovi. Od srede su sa njima izgubili svaki kontakt.
– Nisam ljuta, svi su predusetljivi i vidim da je ogromna nesreća u kojoj pokušavaju svima da pomognu. Ali neverovatno mi je da u 21. veku aktivisti Crvenog Krsta podatke o nestalima beleže na parče papira, a ne u kompjuter, pa čak i da još nema zbirnih podataka o nestalima. Jutros sam bezuspešno zvala Crveni krst Čukarice i na kraju otišla tamo i bila šokirana kada sam videla da su brojevi zauzeti jer su oni podigli sve slušalice. Od tada obigravamo prihvatilišta sa nadom da ćemo ih pronaći – kaže ova žena.