Katastrofalni zemljotres u Hrvatskoj izbrisao je sve balkanske međe i različitost nacija i vera. Već posle prvog, najsnažnijeg potresa uoči Nove godine koji je gotovo sravnio sa zemljom Petrinju i okolinu, u pomoć su prve priskočile države sa područja bivše Jugoslavije. Potom i Balkana i Evrope i unesrećenom stanovništvu i dalje pomažu.
Stiče se utisak, kaže direktor Dokumentaciono informativnog centra Veritas Savo Štrbac, da je region ujedinjen u ovoj nesreći i to, kako ističe, prvi put posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji i njenog raspada.
– Pomoć je sa svih strana stizala 2014. kada su Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku pogodile ogromne poplave, ali ta prirodna katastrofa nije bila ovih razmera. Više štete od tih poplava je izazvao zemljotres u Hrvatskoj, ali se i onda i sada pokazalo se da strahote izazvane višom silom ujedinjuju ljude – naveo je Štrbac za “Vesti”, uz napomenu da u Baniji žive i Hrvati i Srbi koji su stradali i u sukobima devedesetih.
Sela bez struje i vode
Osim lepih slika solidarnosti primećene su, kaže i ružne priče, ali je reč o pojedinačnim incidentima koji su doživeli masovnu osudu.
– Posle ove katastrofe koja je donela nesreću stanovništvu na Baniji, videli smo u 99,9 odsto slučajeva izgubile sve razlike i da su se ljudi sa svih strana masovno javili da pruže pomoć – priča Štrbac i podseća da je Srbija poslala i novčanu i drugu pomoć, da pomaže region, ali i EU koja je dala Hrvatskoj 111 miliona evra.
On smatra da će ova teška situacija biti prekretnica za Baniju i šire, jer kako ističe, ili će ovo područje u koje nije ulagano 25 godina, zamreti ili će donacije biti dobro upotrebljene, da čitav taj kraj oživi.
– U nekim selima nema ni elektro, ni vodovodne mreže, ni interneta. Sve je potpuno zapušteno, ali ako bi se stanje sredilo, vraćali bi se i Hrvati i Srbi. Koliko je ljudi otišlo odatle govore podaci prema kojima je tu je živelo 184.000 stanovnika, da bi popis iz 2011. pokazao da ih je upola manje, odnosno 95.547. Umesto 80.000 Srba koliko ih je bilo 1991, popisano je 20 godina kasnije 13.500, odnosno broj je sa 43 odsto srpskog stanovništva spao na 14. Većina je pobegla zbog sukoba, a od 2013. s ulaskom Hrvatske u EU, odlaze odatle i Srbi i Hrvati – priča on.
Srbija je uputila Hrvatskoj pomoć od milion evra, Vojvodina 150.000, a Privredna komora Srbije 50.000 evra, dok je Beograd poslao 30 stambenih kontejnera. Crveni krst Srbije, BiH i Crne Gore su krenuli u sakupljanje novca, Severna Makedonija donirala je šest miliona denara, Albanija 250.000 evra, a pomoć je pružilo 15 članica EU.
Smeštaj najveći problem
Predsednik Zavičajnog udruženja Banijaca u Beogradu Miroslav Kovjanić kaže za “Vesti” da ovo, inače, samofinansirajuće društvo, uveliko prikuplja finasijska sredstva za unesrećeno stanovništvo.
– Solidarnost se osetila, odmah posle ove katastrofe. Naš telefon je stalno zvonio, zvali su ljudi iz Srbije, ali i dijaspore da pitaju kako da pomognu i šta treba stanovništvu na pogođenom području. Neki koji nam se javljaju su poreklom iz Banije, ali je dosta i onih koji nemaju veze sa tim krajem, ali hoće da se pridruže i pošalju pomoć – priča Kovjanić.
Onima kojima je, kako kaže, sve ostalo pod ruševinama, potrebno je mnogo toga, a udruženje koje vodi je na vezi sa tamošnjom parohijom SPC i tu je za sve što treba Petrinji, Glini, Kostajnici…
– Na stalnoj smo vezi i sa ljudima koji tamo žive i oni nam kažu šta nedostaje da bismo mi nabavili. Za sada, što se pomoći tiče, sve dobro ide – priča naš sagovornik i naglašava da je u ovom trenutku najveći problem smeštaj stanovništva i da je to prioritet.
U Baniji koju su mnogi napustili posle sukoba 1995, sela su, prema njegovim rečima, od tada bila bez struje i vode.
– Sada su volonteri išli po terenu da pomognu i to potpuno neuslovno stanje u kojem je godinama stanovništvo okolnih sela živelo sada se prvi put videlo, a Hrvatska se obrukala pred svetom kao članica EU u kojoj nemaju svi ljudi osnovne uslove za život, poput struje i vode – priča nam Kovjanić koji se nada da će se posle ove katastrofe to promeniti.
Humani umetnici
Savo Štrbac je pohvalio slikare i fotoreportere koji su donacijama svojih dela krenuli u sakupljanje novca za unesrećeno stanovništvo.
– Uključila se i Srpska pravoslavna crkva, Eparhija zagrebačko-ljubljanska, Gornjo- karlovačka, a preko njih i naša organizacija – priča i dodaje da u akciji učestvuje mnogo udruženja.
Piroćanka pokrenula akciju
U pomoć su se uključili humani pojedinci iz regiona. Srpkinja Danijela Petrović iz Pirota je pokrenula akciju prikupljanja pomoći za Baniju, a građani ubacuju pomoć u šleper. Nuša Stanić iz Slovenije je akcijom obezbedila hranu za životinje, dovezla u pogođeno područje sedam tona hrane i osigurala još 20 tona. Slavko Švegalj, kuvar iz Londona, organizovao je pečenje kolača i u Petrinju doneo 100.000 slatkiša.
Hrane ima dovoljno
Miroslav Kovjanić objašnjava da su mnogi koji zovu Zavičajno udruženje Banijaca u Beogradu, pogrešno informisani o onome šta je potrebno stanovništvu pogođenog područja.
– Neki su slušali pogrešne priče, pa nude ono čega sada ima dovoljno, poput hrane i sredstava za higijenu – kaže Kovjanić.
