Marko Janković godinama je, iz dana u dan, muzički obrazovao generacije slušalaca. Uz njega su se muzički obrazovali i saznavali za svetske rokenrol trendove nekadašnji klinci u Srbiji željni dokazivanja i dobrih svirki. Njegova reč slušala se i poštovala, ali ne samo u muzici.
Srpski radioRecite nam nešto više o radiju "Snaga naroda" i vašoj emisiji "Marko Janković šou". Je li to radio političke stranke Dveri o kojoj se zna malo u dijaspori? |
Oštar prema svima koji su kaljali građansko dostojanstvo i svakodnevni život, pre svega prema političarima, on je kritikovao one koji su to zasluzili, a njegove reči i emisije su se uvek pamtile i prepričavale. Možda najviše zato što ih je uvek pratio njegov specifičan humor, često jedak i gorak, ali humor koji je uvek znao da izazove smeh.
Ovih dana Marko Janković boravi u Americi, a sa njim razgovaramo o njegovim američkim iskustvima, srpskoj dijaspori sa kojom se druži, angažmanu u organizaciji proslave ‘200 godina od dolaska prvog Srbina u Ameriku’ i njegovom novom radijskom poduhvatu na radio stanici ‘Snaga naroda’ koja se emituje na internetu i koja je namenjena dijaspori.
– Amerika je uvek bila moj davnašnji san, kaže on. – Kao student živeo sam dve godine u Engleskoj, odnosno u Londonu, gradu koji mi se mnogo dopadao i u koji sam otišao zato što sam voleo rokenrol. Ali, maštao sam o toj Americi kao jednoj dalekoj, obećanoj zemlji, nečem što je mnogo interesantnije i od Engleske i od Evrope. Stremeo sam ka Zapadu. Voleo sam kapitalizam, interesovala me je ta kulturna i ekonomska širina zapada. Došasvši u Ameriku, odnosno Njujork, doživeo sam još veću radost nego što sam očekivao, jer ovaj kosmopolitski grad daje baš tu širinu. On je kao svemirski brod u kome se sakupio ceo svet. Kad šetam Njujorkom vidim ljude svih rasa, boja, pameti… Upoznao sam mnogo sveta, dešavale su mi se lepe stvari i mislim da se u ovom gradu svi osećaju kao Amerikanci. Sviđa mi se američki narod, lep mi je i srdačan i mislim da je generalno dobar, ali mi se ne sviđa njihova spoljna politika. što se tiče unutrašnje politike mislim da je Amerika prema narodu korektna jer postoji pravna država, s tim što mediji, isto kao u Srbiji, jako manipulišu.
Kako vam izgleda srpska dijaspora u Americi?
– Ovde sam sreo mnogo finih, mladih ljudi koji rade puno, trude se i bore se. Problem srpskog naroda jeste da je neprekidno razjedinjen, surevnjiv… Imam utisak da su drugi narodi koherentniji, da se druže i pomažu jedni drugima, ali to kod Srba nisam video i to mi malo smeta. Sreo sam mnoge ljude koji se trude da očuvaju to srpstvo, međutim, imam utisak da bi Srbi trebalo da se mnogo više međusobno poštuju, čuvaju i drže u Americi, ali ne znam kako to postići.
Bezbedno u Americi– Svugde ima ludaka i što je veća zemlja to ih je više, ali s obzirom na to kako je kod nas stanje, Amerika je jedna fina i nežna zemlja. Stalno su mi govorili da je to gadna i opasna zemlja, a ja mislim da je danas mnogo opasnije živeti u Srbiji, jer kod nas ima mnogo više ekstremnih ludaka nego u Americi. Zbog nemaštine je došlo vreme da je mnogo bezbednije i bolje živeti u Americi, nego u Srbiji, što je malo apsurdno u odnosu na ono što je bila moja predstava, veli naš sagovornik. |
Angažovali ste se u organizaciji predstojeće svečanosti ‘200 godina od dolaska prvog Srbina’. Kako je došlo do toga, kako ste upoznali organizatore?
– Mene je sa Amerikom povezao naš radio ”Snaga naroda”. Tako sam upoznao Nikolu Lončara, predsednika Tesline naučne fondacije, koji je na čelu proslave ‘200 godina od dolaska prvog Srbina u Ameriku’, a i mnoge druge ozbiljne ljude. Među njima i Vladimira Višnjića, profesora na Filadelfijskom univetzitetu, i druge. Svi oni poštuju Teslin lik i delo, a ja sam kao matematičar po struci, zaljubljen u nove i stare tehniologije, na čemu se baziraju sve današnje komunikacije i žao mi je kad se Teslino delo ignoriše. Mnogo je važno da se zna da je on Srbin, posebno što u Americi lobiraju pogrešni Srbi – oni koji ne vole Teslu, komunisti i svi oni koji su bili odvojeni od lika i dela ovog velikog coveka. To se u Srbiji ne ceni jer je ona estradizovana i korumpirana država. Ja računam na srpsku dijasporu i ljude poput Lončara koji su iskreni i dobri i žele da se Teslino delo ne zaboravi. I ne samo Tesla – 200 znamenitih Srba u Americi mnogo znači za naš srpski narod i za budućnost Srbije.
Hoćete li doći na proslavu u Filadelfiju?– Ne znam da li ću doći, jer se radujem povratku u Beograd gde ću raditi na mom radiju, ali biću svakako prisutan preko radija i mi ćemo prenositi sve. Uključićemo se direktno pošto smo internet radio sa velikom željom da pokrijemo našu dijasporu.
Tesla zbližava– Mene je Nikola Lončar sproveo po Univetzitetu u Filadelfiji gde sam upoznao mnoge profesore Amerikance koji vole Nikolu Teslu i toliko ga cene da su se čak ljubili sa mnom kada su čuli da sam iz Srbije, da volim i cenim Teslu.
Uvek Džoni ŠtulićNa pitanje koju muziku sada sluša Marko Janković kaže da ne sluša moderni rep jer tu nije važno da pevač peva već da recituje. ‘Ja sam ljubitelj dobrih melodija. Voleo sam one stare Bitlse, Bič bojse, Kingse, Hu, Flitvud mek A od naših uvek Džonija Štulića |
