“Nešenel interest”: Zašto je ruski S-400 toliko tražen u svetu?

Ministarstvo odbrane Srbije

Stalnim nadogradnjama i osavremenjivanjem zvanična Moskva želi da njen odbrambeni sistem raketne odbrane S-400 bude sve bolji i bolji, piše “Nešenel interest”.

Navodi se kako je S-400 jedan od najkontroverznijih raketnih sistema trenutno na planeti. SAD nameću ekonomske sankcije državama samo zato što kupuju ove sisteme, a mnoge svetske sile su zainteresovane za ovaj ruski proizvod – prošle godine su ugovore potpisale Indija i Kina.

Ali, zbog čega je S-400 toliko tražen u svetu i kako se razvio od svog prethodnika S-300, pita se autor “Nešenel interesta”.

Razvoj S-300 počeo je 1960-ih kao naslednik zemlja-vazduh sistema raketa SAM. U početku je trebalo da zamieni sistem S-75 (SA-2) koji je bio poznat po korišćenju protivšpijunskog aviona U-2 i bio raspoređen u Kubi i Vijetnamu. Raketa je testirana 1970, da bi u “aktivnoj službi” bila od 1978. godine.

Želja za većom brzinom

Primarno unapređenje S-300 u odnosu na ranije sisteme je sposobnost istovremenog korišćenja više vazduha navođenja protiv različitih meta. Raniji S-25 je mogao takođe da cilja više meta odjednom, ali je bio izrazito težak i mogao se raspoređivati na fiksna mesta.

Sovjetska vojska je želela ovakve sisteme da koristi u Vijetnamu i na Bliskom istoku, pa su shvatili kako je ključan brzi raspored kako bi efikasnost sistema bila maksimalna. Za S-300PT je trebalo više od sata da se postavi i bude operativan i to su Sovjeti želeli da unaprede.

Rezultat tih napora je činjenica da je S-300 dobio izgled koji sada ima: postavljen je na teške kamione MAZ 7910 (mada neke verzije mogu biti postavljene na novije kamione ili neke platforme).

Ali, napredak raketne i radarske tehnologije doneo je „dva puta veći napredak u odnosu na ranije sisteme“ i S-400. Novi radari u novom sistemu ga čine veoma sposobnim protiv skoro svih vazdušnih meta.

Mogućnost korišćenja 4 različita tipa raketa

Još jedna bitna stvar S-400 je mogućnost korišćenja četiri različita tipa raketa, različitih težina i mogućnosti, zbog čega je ovaj sistem sam po sebi veliki deo slojevite vazdušne odbrane i jako fleksibilan.

Nove rakete S-400, predvidivo, imaju i dalji domet nego ranije – 240 km protivvazdušnih meta, što je ogroman napredak u odnosu na S-300PMU-1 kom je maksimalan domet bio 150 km. “Nešenel interest” navodi kako je u suštini reč o relativno mobilnom sistemu napravljenom za vazdušnu odbranu.

Mnoge od naprednih karakteristika, poput presretanja balističkih raketa, promenljivih i modularnih raketa i ciljanja više meta bili su dugo prisutni kod drugih sistema i može se reći kako S-400 samo razvija postojeću snagu S-300 čime ovi sistemi postaju smrtonosnija pretnja, zaključuje autor “Nešenel interesta”.