Commons.wikimedia.org
Osnova srpsko-ruskih odnosa postavljena je 1191. kada je Rastko Nemanjić u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori primio monaštvo.
Srpsko-ruski odnosi doživljavaju procvat za vreme cara Petra Velikog. U prvoj polovini 18. veka veći broj Srba počinje da se naseljava u Rusiji, posebno u periodu 1751-1752. Ruska carica Jelisaveta Petrovna donosi odluku o formiranju Autonomne oblasti Novaja Serbija u severo-zapadnom delu Zaporožja, a 1753. oblasti Slavjenoserbija između reka Bahmut i Lugan. Ove srpske oblasti su autonomiju imale do 1764.
Vezu Srbije i Rusije kroz istoriju jačali su politički brakovi između plemstva, a najznačajniji brak je bio između srpske plemkinje iz vlastelinske beogradske porodice Jakšić i dede prvog cara Rusije, Ivana Groznog.
