Istorijski podaci dokazuju da veze Srbije i Rusije imaju duboke korene i dugu tradiciju. Iako su geografski udaljene, dve zemlje, pre svega, spaja verska bliskost, nazivamo se i bratskim narodima, a naši odnosi nikada nisu bili ni čisto politički, ni ekonomski.
Nakon 184 godina od zvaničnog uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Rusije (1838), može se reći da je napravljen pun krug i da su dve zemlje prošle period bliskosti, zahlađenja, udaljenosti i ponovog zbližavanja. Međutim, od početka ukrajinske krize, odnosi Srbije i Rusije ponovo su u nezavidnoj situaciji i cela trenutna priča je velika zagonetna igra čija pravila diktiraju veliki. Srbija je u sve to uvučena bez mnogo pitanja. Mi smo jedina država Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji koje, kako tvrde vlasti u našoj zemlji, i dalje nisu opcija i to pravdaju ekonomskim razlozima. Trebalo je da budemo i prva evropska država koja je od početka rata u Ukrajini ugostila ruske zvaničnike, ali je poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova otkazana pre nekoliko dana jer su Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija ruskom šefu diplomatije zabranile prelet preko njihove teritorije zato što je Rusija pod sankcijama EU. Ovim postupkom, kako ocenjuju politički analitičari, EU je želela Srbiji da pošalje poruku da pripada Zapadu i da nam saveznici ne mogu biti oni koji fizički ne mogu da dođu do nas.
Istoričar Slavenko Terzić za “Vesti” ocenjuje da Srbija nikako ne treba da se priključuje sankcijama protiv Rusije jer to nije u našem nacionalnom interesu.
– Lično sam protiv sankcija Rusiji. Smatram da su sankcije arhaično političko sredstvo koje u suštini ne rešavaju krupne političke probleme. One po pravilu vode osiromašenju naroda, razaraju državne i društvene strukture jedne zemlje, kriminalizuju društvo i uglavnom ne kažnjavaju one prema kojima su usmerene, odnosno političke i finansijske elite – naglašava ovaj bivši diplomata i nekadašnji ambasador Srbije u Moskvi. Prema njegovim rečima, priključenje Srbije sankcijama značilo bi i bacanje u zaborav strašnih sankcija uvedenih protiv nas od onih istih koji traže da mi to sada učinimo protiv Rusije, kao i da smo izneverili tradicionalno viševekovno savezništvo.
– To bi nas istorijski svrstalo u protivnike Rusije i na stranu onih koji su tokom poslednja dva veka nastojali da spreče ostvarenje niza naših životnih interesa – kazao je Terzić.
On naglašava da ne bismo smeli zaboraviti i da je carska Rusija bila jedini istorijski saveznik srpskog naroda u borbi za oslobođenje i ujedinjenje.
– Rusija je velika sila, ima svoje interese i daje im prednost kao i druge velike sile. Ponekad je izneverila naša očekivanja, kao u slučaju Sanstefanskog mirovnog ugovora 1878, kada je general Ignjatijev istupio s projektom Velike Bugarske, ali bez podrške Rusije mi nismo mogli da rešimo nijedno krupno pitanje tokom 18. i 19. veka sve do boljševičke revolucije – podseća ovaj bivši diplomata, a sada i akademik jer je nedavno postao i inostrani član Ruske akademije nauka.
Naš sagovornik naglašava i da nikako ne bismo smeli da zaboravimo veliku diplomatsku podršku Rusije u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta pred međunarodnim organizacijama kao što su Unesko, Intrepol, Svetska trgovinska organzacija, Ujedinjene nacije. Ističe i da je čvrsto ubeđen da čak i kad bi Srbija ispunila sve ono što se od nas traži, pa i sankcije protiv Rusije, da to ne bi ni za dlaku doprinelo menjanju njihovog stave prema nama.
Terzić dodaje i da je nesumnjivo da Rusija pre svega civilizacijski pripada Evropi i da je svako njeno izopštavanje iz pojma Evropa veštačka konstrukcija.
– Neophodno je praviti razliku između EU kao političke asocijacije i Evrope koja nije samo geografski nego i kulturno-politički pojam. Cela ruska kultura, filozofija, književnost, umetnost, muzika, cela ruska civilizacija je deo evropske civilizacije – zaključuje on.
Od njih prave bauk
Prema Terzićevim rečima od Rusije se sada pravi bauk i današnja histerija prevazilazi sve vidove rusofobije u prethodim decenijama i vekovima.
– Za skoro sedam godina boravka u Moskvi nisam osetio bilo kakvu antievropsku netrpeljivost među ruskim intelektualcima, pa i širim društvenim krugovima. Jedan predstavnik visokog evropskog tela koji je mnogo putovao po Rusiji mi je čak više puta ponovio da su Rusi znatno otvoreniji prema nama nego što smo mi prema njima – navodi on.
Bivši ambasador kaže i da njegovo iskustvo u Moskvi, a i ono što prati posle povratka, pokazuje da Rusija “ne zloupotrebljava” kosovski presedan za ostavarenje svojih interesa u drugim delovima sveta.
Dosledni Rezoluciji 1244
Terzić naglašava i da Rusija dosledno stoji iza Rezolucije 1244 i da se na nju se vrlo često poziva. Ne veruje da će Rusija priznati nezavisnost samoproglašenog dela Srbije, Kosova i Metohije i ne vidi naznake da bi se ruska politika u tom pogledu mogla menjati.
– Mogla bi se menjati, verovatno, ukoliko bi sa naše strane usledile odluke koje ne bi bile u duhu naših tradicionalnih savezničkih odnosa – zaključuje bivši ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji.
